Бањалука, парче раја у крилу хладног Врбаса FOTO

Милијана Латиновић
Бањалука, парче раја у крилу хладног Врбаса FOTO

Прича која лебди међ' сном и јавом о украденој змајевој сребрној крљушти, старом диву и његовом сину, легенда је о настанку Бањалуке, крајишке љепотице, ушушкане у крилу хладног Врбаса, града младости, зеленила, богате историје и културе и гостољубивих домаћина.

Кажу, оно што је Балканска за Београд, то је Господска улица за Бањалуку, а када би улице могле да говоре, Господска би сигурно имала шта да каже. Данас је она најпознатије бањалучко шеталиште које носи два имена, улица Веселина Маслеше и Господска улица. Некада се на том мјесту налазила Муслина бара, која је зими служила као клизалиште за дјецу. Прича каже да је познати бањалучки трговац Тома Радуловић први добио дозволу да у граду отвори трговину, а како му је досадило да у радњу стално улазе сељаци и слабо шта пазаре, самоиницијативно је на зграду ставио натпис “Господска улица”, који је остао све до данас. 

Свједок прошлости, предсказање будућности

У срцу града на Врбасу поносно стоји средњовјековна тврђава Кастел, за коју кажу да је истински свједок прошлости, костур садашњости и предсказање будућности. На простору саме тврђаве нађено је доста археолошких трагова, из античких времена, преко словенске настамбе, до новијих култура. У Кастелу се налази римски саркофаг нађен у Шарговцу, римски миљоказ с некадашњег пута Салона - Сервицијум. У прошлости је Кастел био војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских удара. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, а у њеној унутрашњости, осим љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана, налази се и Камена кућа у функцији галерије. Бањалуку красе и православни Храм Христа Спаситеља, један од највећих и најљепших на Балкану, као и џамија Ферхадија.

Поглед од којег застаје дах

Незаобилазна дестинација је свакако најпознатије излетиште Бањ брдо, са којег се пружа фантастичан панорамски поглед на крајишку љепотицу, а до врха, на 431 метру надморске висине, стиже се и панорамским минибусом. Ово излетиште богато је шумом, стазама за шетњу и планинарење, изворима воде и уређеним мјестима за одмор. На њему се налази Споменик палим Крајишницима у Народноослободилачкој борби, а позиција споменика је таква да се види из готово свих дијелова града.

Према ријечима директорице Туристичке организације Бањалука Ирене Радојевић, окосница туристичке понуде овог љета свакако ће бити адреналински туризам и све оно што се везује за Врбас.

- Бањалука је одавно препознатљива на туристичкој мапи по рафтингу и вожњи дајак чамцима. Осим тога, ту је и језеро Мањача, етно-село Љубачке долине - истакла је Радојевићева и додала да се међу посјећенијим локацијама налазе и  самостан Марија Звијезда, те Крупа на Врбасу.

Приступачне цијене и лепеза активности на отвореном, од рафтинга, вожње дајаком, пењања, пјешачења, до бициклизма, мамац су за туристе из цијелог свијета.

Сваки педаљ Бањалуке, која је и универзитетски центар, посебно живи љети, када све одише позитивном енергијом и авантуристичким духом. Томе доприносе манифестације попут Свјетског купа у рафтингу и кајак-кануу на дивљим водама, Бањалучки етно-дани, “Кочићев збор”, “Бањалука фест”, “Љето на Врбасу”, “Мото-фест” и “Фреш вејв фестивал”.

Посјету граду на Врбасу било би штета завршити, а не осјетити све чари хладног Врбаса. Гостољубиви домаћини кажу да бити у Бањалуци, а не провозати се дајаком, исто је као отићи у Венецију, а не провозати се гондолом. Савладавање врбаских струја и брзака у чамцу специфичном само за Бањалуку сигурно је једна од најљепших и најузбудљивијих авантура у овом граду.

Љубачке долине

За оне жељне уживања далеко од асфалта и градске вреве, на свега 17 километара од Бањалуке, идеално мјесто за одмор је етно-село Љубачке долине, музеј на отвореном који прича посебну причу динарског села с краја 19. и почетка 20. вијека. Име Љубачке долине добило је по долинама у селу Љубачево, које су јединствен природни феномен у Европи. Само село је заправо висораван смјештена између планина Осмаче, Јасеновог дола, те села Јаворани и кањона Тијесно.

Домаћин и оснивач етно-села Недељко Бранковић истиче да је идеја о оснивању тињала 30 година.

- Село броји 41 објекат, од чега двије сталне поставке-два домаћинства, десет старих занатских радионица и више од 6.000 експоната распоређених по збиркама - рекао је Бранковић.

Поносан је на цркву посвећену Светим Ћирилу и Методију и стару школу. И док се ријетко који крај може похвалити његовањем старих заната, ово село, смјештено на површини од око два хектара, чува све тајне ковачког, ткалачког, столарског и многих других заната.

Бранковић прича да се међу експонатима које чувају може пронаћи новац Александра Македонског, веома вриједна колекција лампи, природњачке архиве и још мноштво експоната старих 1.000 година.

У крчми која се налази у овом комплексу путници намјерници могу пробати искључиво домаћа јела и пића у којима непца уживају.

- На нашем менију неизоставне су пите, уштипци, хљебови печени у крушној пећи, јела испод сача, цицвара и омач, углавном сва она традиционална јела чаробног укуса која су наше баке спремале - казао је Бранковић. Истакао је да је циљ да што више основаца посјети ово мјесто како би се од малих ногу упознали са традицијом, а осим тога, прича Бранковић, жеља је и да ово рајско село посјети што више странаца како би се упознали са богатом културом и традицијом овога краја. До сада су Љубачке долине посјетили туристи из 90 земаља широм свијета.

Језеро “Мањача”

Туристичко-рекреативни комплекс “Мањача” налази се на локацији вјештачког језера Шљивно, а неуређен и запуштен простор претворен је у излетиште на којем Бањалуци завиде многи. Уређено језеро са плажама насутим шљунком и мјестима за одмор, роштиљ и рекреацију, заљубљеницима у природу пружа врхунски доживљај. Ушушкано међу обронцима Мањаче, на свега тридесетак минута вожње од центра Бањалуке, модрозелено језеро за кратко вријеме постало је оаза за одмор, излете и рекреацију. Директор Центра за развој села Драшко Илић рекао је да ће посјетиоци овог љета уживати у бројним садржајима на језеру.

- Богата гастро понуда, авантуристички садржаји и адреналински спорт, гдје се посебно издваја скијање на води, сигурно ће привући многе да уживају у срцу Мањаче - рекао је Илић. Осим тога, најмлађи ће имати прилику да спортске вјештине савладавају у оквиру школе спорта, као и у Олимпијском дјечијем центру.

Пиво и ћевапи

Надалеко познати гастро брендови Бањалуке, незаобилазни на трпези у овом крају Републике, јесу бањалучки ћевап, затим чувени “нектар” и “бањалучко пиво”, брендови “Бањалучке пиваре”, која је основана 1873. године, те чувени сир трапист. Сваки од ових традиционалних гастро брендова има посебну причу. Легенда каже да је бањалучки ћевап настао прије више од 100 година,  а донијела га је породица Ђузел. Они су 1920. године у Бањалуку дошли из околине Гламоча и са собом донијели традицију прављења ћевапа. Чувени сир трапист почели су да праве бањалучки траписти у самостану Марија Звијезда далеке 1872. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана