Бајковити пејзаж језера Балкана мами посјетиоце: Раскошна љепотица западне Крајине рај за душу ФОТО

Ту гдје одишу мир и спокој, гдје су цвркут птица и жубор воде једини звуци, далеко од градске вреве поносно стоје два језера, док се око њих пружају пашњаци и ливаде. У њиховој модрозеленој боји осликава се раскош и моћ древног дрвећа чинећи бајковити пејзаж. Окупана сунцем површина језера свјетлуца и као да нам тим сјајем природа показује своју чаролију. А када нам звук воде, која стрмим шумским путем удара од камење и земљу улијевајући се у језеро, привуче поглед, ми просто останемо без даха пред том љепотом која нас подсјећа на неукротивост и снагу природе.

Смјештена у обронцима планине Лисине, Балкана, бисер западне Крајине, својом љепотом мами домаће и стране посјетиоце током цијеле године, а нарочито љети, када је овај комплекс права атракција, али и спас од врућина и гужве. Ова ваздушна бања због планинског пејзажа ефикасна је за очување здравља, а уређене стазе око малог и великог језера као и шумски путеви омиљено су мјесто за одмор.

Народ мркоњићког краја сачувао је неколико легенди о настанку језера, за које многи кажу да подсјећају на два планинска ока, а предање тврди да се у тајновитој дубини земљине утробе, на дну великог језера налази бунар из којег ври вода. Према казивању, некада су на Балкани била два снажна и дубока извора или бунара, која су била пуна рибе. Будући да су Турци вијековима владали овим просторима, познато је да су за рибу говорили балук. По томе је ова природна оаза добила име Балукхана, што је значило станиште рибе. Временом је назив промијењен у Балукана, а потом у садашњи Балкана. Језера су настала педесетих година прошлог вијека, а напајају се из планинских потока Цјепало и Скакавац и из више извора испод великог језера. Отока језера је Црна ријека, која се након 17 километара улијева у Врбас.

Балкана је од Мркоњић Града удаљена пет километара, мало језеро је уређено као купалиште, док је велико богато пастрмком, што за риболовце представља посебну чар.

Пандемија вируса корона потресла је цијели свијет, али је донијела и позитивне ствари, као што је окретање природи. Тако је током епидемије Балкана била једно од омиљених мјеста.

Мркоњићанин Мирко Марић кога је екипа “Гласа Српске” затекла у шетњи око језера казао је да сваки дан послије посла долази на Балкану да се ослободи стреса и заборави на свакодневне проблеме.

- Срећни смо што имамо овакву природу надохват руке. Људи су овдје долазили често и прије пандемија, а посебно сада. Ова клима је погодна за здравље, као и шетња. Народ најчешће долази викендом, нарочито љети, када су велике врућине. Корона нас је само подсјетила какво благо имамо у нашој држави - рекао је Марић.

На клупи у хладу борова затекли смо Бањалучанку Гордану Благојевић која нам је испричала да скоро сваке недјеље дође на Балкану, прошета и у хотелу попије кафу и проба нешто од домаћих делиција.

- Не смета ми сат времена вожње од Бањалуке. Некад путујем преко Мањаче па успут уживам у природним љепотама. За мене је боравак овдје лијек за душу. Поглед на воду одмара, а нема буке ни граје па се човјек просто препороди - казала је Благојевићева.

Окружен шумом са неодољивим погледом на језера, хотел “Балкана” је  мјесто гдје посјетиоци овог туристичко-рекреативног комплекса могу с миром и уживањем да попију кафу, али и да пробају нека од традиционалних јела као што су цицвара, љевуша и кисело млијеко да би осјетили праву чар крајишког поднебља.

Према ријечима начелника Мркоњић Града Драгана Вођевића у Мркоњић се, судећи по друштвеним мрежама, током протекле године често долазило.

- Свакако да је пандемија утицала на то да сви већу пажњу посветимо нашим природним љепотама и домаћој понуди, а знамо да они који дођу у Мркоњић Град већином обиђу језера Балкана, али и Еко-зону Зеленковац, Центар за посјетиоце Пецка или освајају врхове наших планина Лисине, Овчаре или Димитора - истакао је Вођевић за “Глас Српске”. Како је казао шетња око језера на Балкани је увијек актуелна, у свако годишње доба, без обзира на временске услове.

- Прије пар мјесеци могли смо да запазимо много дјечице, која су се санкала по брдима, а ускоро ће и сезона купања на језерима - рекао је Вођевић.

Симбол Балкане је косидба која је посвећена Мркоњићанину Лазару Лакети те очувању традиције и обичаја овог краја, али и сјећању на мркоњићке косце и косе “варцарке”. Овај крај од давнина је познат по добрим косцима и чувеним ковачима, који су израђивали, а и данас, израђују косе. Манифестација је препознатљива по такмичењу домаћих и страних косаца, али и по смотри фолклора. Овај стари обичај и надметање у косидби враћа нас у давна времена и подсјећа на значај очувања идентитета и традиције народа коју треба да његујемо и чувамо, јер без очувања обичаја народ нестаје. Овогодишња манифестација “Дани косидбе на Балкани - меморијал Лазар Лакета” биће одржана у складу са епидемиолошким мјерама, а планирано је да обиљежавање буде 26. јуна.

Зонинг план

Драган Вођевић је рекао да је Скупштина општине Мркоњић Град 2017. године донијела је одлуку којом је усвојен документ просторног уређења, под називом Зонинг план подручја посебне намјене Туристичко-рекреативног центра “Балкана”.

- Тим планом је обухваћен дио општине површине око 104,3 хектара. На трећој сједници Скупштине, која је одржана у марту ове године, донесена је одлука о приступању изради регулационих планова у обухвату донесеног Зонинг плана, која предвиђа израду регулационих планова за викенд зону, зону резервисану за изградњу етно-села и зону резервисану за будући развој у обухвату Зонинг плана у површини од 37,74 хектара - објаснио је Вођевић и додао да је овај план доступан јавности и потенцијалним инвеститорима на интернет страници општине Мркоњић Град.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.