Археолог Клер: Гобекли Тепе треба ископавати као Троју

Танјуг
Foto: ИЛУСТРАЦИЈА

ШАНЛИУРФА - Археолошко налазиште Гобекли Тепе, где су пронађене неке од најстаријих људских грађевина, није било намјењено искључиво за обредне сврхе, како се сматрало, јер посљедња истраживања указују и на трагове сталног обитавања људи.

Приликом посјете бројних свјетских новинарских екипа у сриједу брду Гобекли Тепе, надлежни археолог Ли Клер је подсјетио на свој недавни научни рад у коме се залаже против досадашњих описивања локалитета на југоистоку Турске као мјеста "Првих свјетских храмова" и "Нулте тачке у времену".

Као представник Истанбулског одјељења Њемачког археолошког института, који је надлежан за Гобекли Тепе, у сарадњи са Музејом Шанлиурфа, Клер прехисторијско налазиште прије свега види као мјесто покушаја друштва ловаца и сакупљача да одрже своје старе погледе и вјеровања.

Према његовом мишљењу, Гобекли Тепе се може гледати и као место обреда, али насталог пре свега из настојања неолитских људи да митовима одрже заједницу на окупу, суочени са појавом све бољих услова за живот, који су их упућивали ка новом начину живота, узгојем биљака и припитомљавањем животиња.

"Мислим да је ово мјесто врхунац друштва ловаца сакупљача, покушај да се одрже пред надолазећом појавом пољопривреде...и да су на крају одустали", рекао је Клер новинарима, који су обилазили налазиште на позив Министарства културе Турске.

Налазиште датовано између 9.500 и 8.000 године прије нове ере, визуелно је препознатљиво по неколико ископаних овалних камених темеља, са очуваним кречњачким стубовима исклесаним у облику слова Т, који иду и до пет и по метара висине, украшеним бројим рељефима дивљих животиња и знакова.

О некадашњој величанствености Гобекли Тепеа сведочи задивљујућа реплика дела налазишта изграђена у, пре неколико година подигнутом, археолошком музеју у оближњем граду Шанлиурфа, где се чувају и бројне камене фигуре дивљих животиња донијете са налазишта. Чак се у званичној брошури "Гобекли Тепе: Нулта тачка у времену", доступној туристима при посјети локалитету, са потписом Министарства културе Турске, истиче, између осталог, да је њихово налазиште "око 7.000 година старије од пирамида и Стонхенџа".

Локалитет опажен 1963. године почео је први да истражује тек 1995. немачки археолог Клаус Шмит (1953-2014), који је до своје смрти веровао да се ту налазе остаци "првих светских храмова", јер није пронашао доказе становања и довода воде у сушном подручју горње Месопотамије. Међутим, Клер подсећа на резултате археолошких истраживања која последњих неколико година указују на постојање цистерни, као и да, поред овалних просторија, локалитет има остатке неколико четвртастих здања, са делићима алата и другим траговима почетака седелачког начина живота.

"Мислим да су људи овде становали читаво вријеме, свих 1.500 година. Можда је у рано доба било мање седелачко, а више покретно становништво. Но били су то ловци који су увијек покретни, чак и кад су били седеоци", навео је археолог током обиласка локалитета.

Клер је поновио да су Гобекли Тепе чинила вишенамјенска здања, од којих се нека могу назвати храмовима, али читаво налазиште није било само светилиште, управо због постојање просторија за становање, уз обредне делове. Као разлог коначног напуштања станишта на брду, Клер претпоставља да је развој земљорадње одвео становништво на низинско плодније тле, а локалитет је потом затрпан дјеломично намјерно, а дјеломично ерозијом виших делова брда.

Сондажна испитивања показала су да је до сада истражено мање од десет посто Гобекли Тепеа, а сада се упоредо са ископавањима спроводе конзерваторски радови на налазишту, које је у међувремену уврштено на Унескову листу светског наслеђа. "Зашто је ово важно налазиште и зашто је у Унеску?

Претходно имамо пећинске цртеже, а овде први пут имамо овакве украсе људском руком на грађевини. Ово је мали увид у погледе и вјеровања људи од прије 10, 11.000 година, што је потпуно јединствено", нагласио је Клер.

Одговарајући на питање агенције Тањуг каква је будућност ископавања на Гобекли Тепеу, Клер је рекао: "Ако смо за 25 година ископали мање од десет посто, можете замислити колико нам још преостаје посла. То треба да раде генерације, стотину година, слично налазиштима као што је била Троја".

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана