Зелених морских корњача готово двапут више него што се очекивало

ГС
Зелених морских корњача готово двапут више него што се очекивало

Највећа колонија зелених морских корњача на свијету, које полажу јаја на аустралском острву Раине на сјеверном крају Великога коралног гребена, готово је двоструко већа него што се раније мислило, саопштили су научници, појаснивши да су им дронови омогућили квалитетнији начин проучавања ове угрожене врсте.

Аустралски су научници установили да се на острву Раине, близу вањског лука Великога коралног гребна око 64.000 зелених морских корњача припрема положити јаја, што је знатно више од очекиваног.

То су добре вијести за све оне који су били забринути због смањења њихова броја.

"Кад смо упоредили резултате бројења уз помоћ беспилотних летјелица и оне које смо реализовали из чамаца, установили смо да смо у прошлости подцијенили бројке за готово двапут", рекао је Рицхард Фитзпатрицк, истраживач "Биопиxел Фоундатион Оцеанс".

Резултати истраживања проведеног у децембру, који су објављени у четвртак у научном часопису "ПЛОС ОНЕ", показују да ће се кориштењем беспилотних летјелица на најпрецизнији начин документовати стање и број ових угрожених морских створења.

Ове су животиње проглашене угроженом врстом због лова, прикупљања њихових јаја, све мање мјеста за гнијежђење и опасности од тога да остану заробљене у рибарским мрежама или пластичним врећицама. У многим је државама забрањено њихово измјештање с природних станишта, а мјеста на којима полажу јаја често су заштићена.

Зелене морске корњаче живе углавном у тропским и субтропским водама и мигрирају на великим удаљеностима између хранилишта и плажа на којима легу јаја.

Прије увођења дронова у процес праћења зелених морских корњача стручњаци су њихове оклопе обиљежавали нетоксичном бијелом пругом те су их бројили из чамаца док би се животиње кретале према обали.

Но притом су, због лоше видљивости, бројали и означене и неозначене корњаче, што се показало непрецизним.

"Кориштење дронова је сигурније и прецизније, а подаци се трајно чувају па ћемо их користити у будућности, а надамо се и да ћемо ускоро успјети аутоматизовати бројење уз помоћ видео снимака уз кориштење опције умјетне интелигенције”, казао је водитељ истраживања, Андрев Дунстан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана