Y хромозом полако нестаје, а нови полни ген би могао да буде будућност мушкараца

ГС
Foto: Илустрација

Пол младунаца сисара одлучује мушки Y хромозом, али људски Y хромозом пролази кроз постепену дегенерацију и могао би да нестане у наредних неколико милиона година, што би довело до нестанка човjечанства сем ако не еволуирамо нови ген.

Нова студија објављена у Proceedings of the National Academy of Science проучила је како је код пацова из Јапана развијен нови ген који детерминише мушки пол.

Код људи, као и код других сисара, жене имају два X хромозома док мушкарци имају један X и малени Y хромозом.

X хромозом садржи око 900 гена који преносе информације које детерминишу многе особине невезане за пол. Са друге стране, Y хромозом садржи око 55 гена и много понављених низова ДНК који, чини се, немају функцију.

Али Y хромозом има једну велику разлику, а то је да садржи важни ген који покреће развој мушкарца током развијања ембриона.

Око 12 недjеља након зачећа, покретачки ген активира друге гене који регулишу развој тестиса, који производе мушке хормоне и осигуравају да се беба развије у дjечака.

Покретачки полни ген идентификован је 1990. године као SRY, а функционише тако што покреће генске путеве који почињу са геном SOX9 - кључним у детерминисању мушког пола код свих кичмењака.

Нестајући Y хромозом

Већина сисара има X и Y хромозоме сличне људским, први са много гена, а други са SRY и још неким. Проблем настаје због неједнаке дозе X хромозома код мушког и женског пола.

Оно што су научници утврдили јесте да су давно током еволуције код одређених врста, попут платипуса који је и данас опстао, X и Y хромозоми били једнаки.

То значи да је Y хромозом током 166 милиона година, колико људи се људи одвојене развијају од платипуса, изгубио већи дио гена које је носио, од 900 је спао на 55 активних гена.

Том стопом губио је око 5 гена сваких милион година, што значи да би за највише 11 милиона година могао потпуно да нестане.

Глодари без Y хромозома

Добре вијести су да су идентификоване две врсте глодара које су такође изгубиле Y хромозом и опстале.

Врста кртице у источној Европи и група пацова у Јапану такође се могу „похвалити“ потпуним одсуством Y хромозома, а са њим и покретачког гена SRY.

Упркос томе што још није утврђено како кртица одређује пол без гена SRY, тим са Универзитета Хокаидо, предвођен биологом Асатом Куроивом, имао је више среће са пацовима у Јапану.

Њен тим открио је да се већина гена са Y хромозома пацова релоцирала на друге хромозоме. Међутим, нису пронашли никакав траг гена SRY, нити замјену за њега.

Оно што су нашли су јесу одређене секвенце у геномима мужјака које нису биле код женки.

Открили су да постоји ситна разлика близу кључног полног гена SOX9 на трећем хромозому. Мала дупликација (само 17.000 парова од више од три милијарде) била је присутна само код мужјака, преноси РТС.

То указује да овај мали дио дуплициране ДНК садржи „прекидач“ који уобичајено покреће SOX9. Када су ову дупликацију убацили у гене мишева, утврдили су да она заиста повећава активност SOX9 и омогућава да он функционише без покретачког гена SRY.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана