Виртуелна “Мона Лиза” открива своје тајне

Музеј Лувр у Паризу, за све посјетиоце, те поклонике лика и дјела овог ренесансног генија приредио је фантастичну изложбу, која ће бити отворена до 24. фебруара сљедеће године.

Да Винчијева дјела из трезора Лувра, те дјела из колекција других институција широм свијета биће дио ове изложбе, која обухвата око 160 његових радова. Посебна посластица за све посјетиоце биће и виртуелни дио изложбе, посвећен најчувенијем дјелу Да Винчија “Мона Лизи”, које се налази у сталној поставци овог музеја и која је постала познатија свијету након што је 1911. године украдена из Лувра.

Посјетиоци ће моћи да, помоћу уређаја који их пребацује у виртуелну стварност, изуче тајне скривене иза осмијеха Лисе дел Ђоконде, као и да помоћу раслојавања виде умјетничке методе и историју дјела. То је одлазак један корак даље од оквира слика коју могу да виде уживо. Да Винчијево дјело ће их позвати да уплове у машту Леонардове визије летеће машине, те да упију пејзаж и окружење на слици.

Међу сликама које ће се наћи на изложби биће Да Винчијева ремек-дјела, десетине студија и научних нацрта, као и слике других умјетника из његовог окружења.

У списима Да Винчија прожет је и приказан дух његовог проналазаштва, уткани су сви мали и велики демони генијалног творца. На стотинама страница исписивао је и исцртавао скице и нацрте, из области астрономије, ботанике, хидраулике, аеродинамике и грађевинарства, и на својствен начин покушавао да објасни све мистериозне појаве свијета.

Да Винчи је афирмисао технике цртања сфумато и кјароскуро, које су биле уочљиве на његовим дјелима.

Био је посебан по много чему, а једна од познатих чињеница је да је био способан да једном руком пише, а другом црта у исто вријеме.

Као један од његових изума помиње се идеја за контактна сочива још 1508. године.

Биљежница “Кодекс Лестер” у коју је записивао размишљања на различите теме, од фосила, преко мјесечевих мијена, до кретања воде,  купио је 1994. године Бил Гејтс за 30 милиона долара. Неколико страница ове књиге искоришћено је као скринсејвер за “Виндоус 95”.

Да Винчи је био самоук, школовао се код куће, али му то није сметало да дизајнира оклопно возило, чекрк, те пловни багер и летећи брод.

Куповао је животиње у кавезима, само да би их пуштао на слободу, а своју слободу исказивао је кроз своја дјела, кроз посвећеност науци и умјетности.

Његова слобода су његове слике и његови списи.

- Научна истраживања којима се бавио утицала су на његову умјетност. Гулио је месо са лица лешева, скицирао мишиће који помјерају усне и потом насликао најчувенији осмијех на свијету. Проучавао је људске лобање, израђивао слојевите цртеже костију и зуба, и дочарао костурну агонију “Светог Јеронима у дивљини”. Истраживао је математику оптике, показао како свјетлосни зраци падају на рожњачу и створио чаробне илузије промјене визуелних перспектива у “Тајној вечери” - навео је ово у дјелу “Леонардо да Винчи” Волтер Ајзаксон. Поменуто дјело објављено је прије неколико мјесеци на српском језику, у издању “Лагуне” из Београда и представља свеобухватну биографију овог великог умјетника.

Биљежио је све, изучавао природу, и у њој видио скривене нити којима је давао пажњу, и које је гледао на другачији начин од остатка свијета. Видио је величанство и љепоту свијета и стално тежио ка усавршавању.

- Други сликари су цртали пејзаже као позадину, али Леонардо је радио нешто другачије: приказивао је природу ради ње саме. Због тога је његов цртеж долине ријеке Арно кандидат за први такав пејзаж у европској умјетности. Геолошки реализам је упадљив: кршевите стјеновите избочине које је ријека еродирала откривају прецизно приказане слојеве стратификованог камена, што је тема која ће фасцинирати Леонарда до краја његовог живота. Исто важи и за помну прецизност линеарне перспективе и начин на који атмосфера мути удаљени хоризонт, оптички феномен који ће он касније називати “ваздушном перспективом” - додаје Ајзаксон у дјелу посвећеном Да Винчију.

Прегршт свега што је створио, генијалност коју је испољавао, између осталог приказани су и у свима познатом дјелу “Мона Лиза”. Наиме, софтвер за препознавање лица једном приликом је утврдио да је Мона Лиза 83% срећна, 9 % згрожена, 6% уплашена и 2% љута.

Упркос својој генијалности, умро је у увјерењу да је његов живот био промашај.

- Увриједио сам Бога и човјечанство. Мој рад није достигао квалитет какав би требало да има - ово су биле посљедње Да Винчијеве ријечи, према тврдњама неких биографа. 

Да Винчи је умро у мају 1519. године у Француској, а ова година је широм свијета, на различите начине била у знаку обиљежавања пола миленијума од одласка једног од највећих генијалаца у историји свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.