Уганда спашава угрожену врсту носорога с руба изумирања

Анадолија
Foto: pxfuel.com

КАМПАЛА - Уганда је некада имала велики број носорога, посебно сјеверних бијелих и јужних бијелих, других по величини копнених сисара на Земљи након слона. Сјеверни бијели носорози некада су живјели у сјеверозападној Уганди, јужном Чаду, Централноафричкој Републици, југозападном Судану и сјеверној Демократској Републици Конго.

Међутим, криволов је довео до њиховог изумирања у дивљини.

У свијету нема познатих живих мушких бијелих носорога. Преостале су само двије женке - мајка и ћерка. Посљедњи мужјак сјеверног бијелог носорога рођен је у Судану, одведен је у зоолошки врт у Чешкој, а затим пребачен у Кенију, гдје је угинуо 2018. године.

Научници су створили нове ембрионе у лабораторији користећи јајне ћелије једне од споменутих женки и сперму умрлог мужјака.

Надају се да ће ембрионе имплантирати сурогат мајци у наредне три године техником вантјелесне оплодње и вратити сјеверне бијеле носороге с руба изумирања.

Посљедњег јужног бијелог носорога у Уганди убили су криволовци 1983. године у Националном парку Маркисон Фолс, а носорози су тада проглашени изумрлим.

Угандска невладина организација предана обнови популације носорога у Уганди, Rhino Fund Uganda, је 2005. године поново спасила угрожене носороге пруживши им уточиште Зиwа које се простире на 7.000 хектара.

У почетку је шест носорога доведено из Сједињених Америчких Држава и Кеније. Уточиште је тренутно дом за 33 биљоједа из породице јужних бијелих носорога и једини је такав центар у Уганди.

Због илегалне трговине њиховим роговима највећа пријетња им је криволов.

Носорози су посебно осјетљиви на лов јер су релативно неагресивни и путују у крдима.

Главни мотив за криволов је прах носоровог рога, који се користи у традиционалној азијској медицини као наводни лијек за низ здравствених проблема и болести, укључујући грозницу и рак.

Током 2015. године носорози у уточишту у Уганди подвргнути су великој операцији коју је извело стручно особље Угандске управе за дивље животиње (UWA), Кенијске службе за заштиту дивљих животиња и Фондације Рхино Фунд Уганда како би се повећале шансе да се осуди свака особа укључена у криволов носорога и илегална трговина роговима.

Поступак је укључивао давање анестезије носорозима како би им се уградили микрочипови у рогове и испод коже. Сваки чип величине зрна пиринча имао је јединствени бар код.

"Ако је носорог требао бити уловљен, а рог се открио хиљадама километара даље, чипови би се могли скенирати и упоредити с онима испод коже уловљеног тијела како би се доказало да је набављен илегално. Ови неоспорни докази тада би се користили за суђење кријумчарима и трговцима који су у то укључени", рекла је за Анадолију Хадија Каданголе, са Међународног универзитета у Кампали.

Према ријечима стручњака за носороге, многи криволовци и трговци илегалним роговима носорога избјегли су осуду због недостатка доказа које би судови прихватили.

Микрочипови помажу у праводобном стварању потребног ланца доказа, јер је само потребно скенирати чип да би се добио резултат.

Популација високо угрожених јужних бијелих носорога расте, а уточиште ће ускоро досећи максимални капацитет.
Будући да ће се у Уганди у сриједу обиљежити Свјетски дан носорога, из UWA кажу да ће носорози бити премјештени.

“Постоји план за поновно увођење високо угрожених носорога у националне паркове Уганде кроз програм узгоја и пуштања. Уточиште није велико и не може примити више од 50 носорога", рекао је Басхир Ханги, гласноговорник UWA-е.

Животни вијек носорога је у просјеку 45 година, али је познато да су неки живјели и дуже.

Одрасли бијели носорог тежи између 1.800 до 2.700 килограма. Ови сисари су биљоједи и дневно им треба до 70 килограма зеленила како би опстали.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана