У сваком дијелу свијета Божић се другачије празнује: Штикле крију тајну удаје, краставац и паук доносе срећу

Г.С.
У сваком дијелу свијета Божић се другачије празнује: Штикле крију тајну удаје, краставац и паук доносе срећу

Свака земља има јединствену празничну традицију и обичаје, а неки од њих су толико чудни да многи не вјерују ни да они постоје. Једна од чари Божића јесте то да се са обиљежавањем празника, слави и богатство различитости.

Баш као што у Србији и Републици Српској божићни обичаји прописују печено прасе, у Јапану је обавезан познати бренд брзе хране, КФЦ. У нордијским земљама се вјерује да дарове носе патуљци, док у Русији то чини бабушка. Русе  дарује и Сјегурошка или Сњежна жена, те Татица Мраз, а њега прате дјевојчица (пахуљица) и дјечак (Нова година). Божић у овој земљи 7. јануара најављује јутарња звијезда. Осим Руса и Срба, Божић по јулијанском календару славе и земље попут Јерменије, Бјелорусије, Египта, Етиопије, Грузије, Украјине и друге. У неким православним земљама људи ходају у поворкама поред мора, ријека, језера као дио литургије, а православци веома мало пажње посвећују размјени поклона и осталим комерцијализованим обичајима.

Божић је на необичан начин прослављен и на Тајланду, гдје је Дједа Мраз собове пустио да се одморе, те на слону кренуо у посебну божићну посјету, како би подигао свијест о пријетњи корона вируса. 

Неудате Чехиње за Божић бацају преко рамена са кућног прага своју ципелу. Ако је, након пада, врх ципеле окренут ка вратима, знају да ће се ускоро удати. Хришћани који живе у Индији за Божић украшавају дрво банане или манга, а у Њемачкој се као посљедњи украс на бор стави стаклени божићни краставац. Швеђанима су козе битне као и Дједа Мраз, док у Аустралији умјесто ирваса санке вуку “шест бијелих бумера”. Бумер је други назив за врсту кенгура, који је бијел као снијег. Каталонци имају врло необичне украсе. Међу њима је Цаганер, фигурица човјека који обавља велику нужду и ставља се уз јаслице.

Туча као начин славља

Перу је једна од ријетких земаља која има бизарну традицију туче током Божића. Код домородачких народа је карактеристично да за вријеме празника ударају једни друге као начин славља, али и рјешевања спорова. Ово није традиција само за мушкарце, већ у њој учествују и жене и дјеца, док огроман број људи гледа овај призор, а полиција је увијек у приправности.

Црни Петар

Када холандски Дједа Мраз кога зову Синтерклас, крене да дијели поклоне, у земљи узавру духови. Разлог за вјечиту свађу је његов пратилац Црни Петар. Одбор УН за људска права тражи да Холанђани тај лик избаце из своје традиције, јер многи сматрају да је то што је он тамнопут дискриминација.

Дарежљиви паук

Украјински фолклор приповиједа причу о дарежљивом пауку који је помогао сиромашној породици да окити јелку. Паук је украсио дрво плетући сјајну мрежу по њему. Данас, Украјинци украшавају домове свјетлуцавим мрежама како би призвали срећу у идућој години.

Деда Мраз на сурферској дасци

Топла Аустралија Божић слави углавном на 30 степени, а Дједа Мраз долази са поклонима и то на сурферској дасци. Божићне вечере се неријетко организују на плажи, у виду излета, или уз базен, а обичај је и да се игра крикет. Бадњи дан у Мелбурну се обиљежава тако што се на трговима окупља на десетине хиљада људи који пјевају Божићне пјесме.

“Поплава књига”

Од септембра до новембра, продаја књига је на врхунцу. Ово се на Исланду назива “поплава књига”, јер је то најчешћи и омиљени божићни поклон Исланђана. Након празника, часописи су преплављени приказима књига. Исланд је земља гдје се изда највише књига по становнику на свијету.

Ломача путоказ за срећу

У Ираку је обичај да једно дијете чита својој породици причу о рођењу Исуса Христа, док остали слушају држећи упаљене свијеће. Након тога, прави се ломача од сасушеног трња. Уколико трње изгори до пепела, породица ће имати добру срећу у новој години.

Вилењак из сауне

Већина финских породица има сауне, а вјерује се да у свакој од њих живи вилењак како би је штитио и водио рачуна да се људи понашају како треба. Вилењак из сауне те увијек посматра, знају да кажу Финци. Сваког Бадњег дана Финци практикују дуго и дружење у саунама. Води се рачуна да се у сауну не улази послије заласка сунца јер је тада резервисана за духове предака.

Сакривање метли

Они који прослављају Божић у Норвешкој, било би боље да на Бадње вече сакрију своју метлу иначе би вјештице могле да је украду. На овај дан Норвежани закључавају метле и држе их даље од “злих магија које вребају”.

Божићна ролеријада

Један од најзанимљивијих обичаја је у престоници Венецуеле, Каракасу. Дјеци се на Бадње вече за палац на стопалу веже конопац који иде све до прозора и кроз њега, да би људи који крену на ролерима на рану божићну мису могли да са улице повуку канап и пробуде дијете како не би пропустило овај необичан божићни спектакл.

Фешта Седам риба

Италијанске породице се на Бадње вече окупљају око трпезе на којој су постављена јела од седам врста рибе и морских плодова. Овај обичај је рецидив поста који у католичанству, као и у православљу, проповеда апстиненцију од меса и конзумирање рибе током светих дана.

Паљење божићне козе

Коза висока готово четири метра саграђена је 1966. године у центру шведског града Гавле, а за Бадње вече је запаљена. Град је наставио да подиже козу сваке године, али паљење није ишло тако глатко. За 47 година то им је пошло за руком само 25 пута. Оног кога ухвате да пали козу слиједи затвор, па се на то одлучују само они најхрабрији.

Сви гледају Пају Патка

Традиција Шведске налаже да се породице окупљају на божићно вече, и гледају специјал “Паја Патак и његови пријатељи желе вам срећан Божић”. Овај специјал иде уживо, а док траје ништа се друго не ради: маме не кувају, а дјеца се не играју, и никада се не наснимава због каснијег гледања.

Лампиони освјетљавају пут Христу

Луминарије, како их зову у Мексику, су мале папирне кесе отежане пијеском и освијетљене свијећом која се налази у њима. На Бадње вече Мексиканци их поређају дуж путева, стаза и испред домова како би помогли Христу да дође на овај свијет.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана