У овом селу гробови висе: Лешеви се не сахрањују, већ се каче на литици

ГС
Foto: Инстаграм

На највећем филипинском острву Лузон, у забаченом селу Сагада, које је удаљено девет или више сати вожње од Маниле (и то ако имате времена), живи народ Игорот, чија је погребна традиција толико посебна да је постала туристичка атракција.

У погребном ритуалу, за који се верује да је стар више од двије хиљаде година, лешеви покојника се не сахрањују, већ везују или каче за литице високо изнад земље.

Такав погребни обред је јединствен за Филипине, али се такве праксе често сусрећу кроз историју у дијеловима Кине и Индонезије.

И док је ова традиција уголавном напуштена, она и даље живи у Сагади. Иако је данас много мање „висећих сахрана“ него у претходним генерацијама, Игороти вјерују да ће се традиција наставити.

Посљедњих година радознали путници и туристи су почели да посјећују Сагаду, па се може рећи да су се покојници побринули да њихови потомци и мештани добију преко потребан економски подстицај.

Погребни обичај Игорот почиње и прије него што особа умре. Старији ручно обликују свој ковчег од дрвених брвана и резбаре га, најчешће исписују своје име да се зна ко у њему лежи. Ако је неко болестан или сувише слаб да сам припреми ковчег, помаже му породица.

Раније су ковчези били краћи, дужине свега око један метар, па су се често кости покојника морале ломити да би стали у ту премалу кутију. Али, иако звучи сурово, симболика кратких ковчега је била да се „све враћа на почетак“, односно да се покојник враћа у положај фетуса, у којем је рођен. Данас су висећи ковчези обично већи – дужине око два метра, али су остали елементи традиције остали непромењени.

Прије него што се мртво тијело стави у ковчег, оно се ставља у дрвену „столицу смрти“, везано листовима ратана и винове лозе и покривено ћебетом. Тијело се пуши да би се одложило његово распадање на неколико дана како би рођаци могли да одају почаст.

За то вријеме клинови који ће га држати се забијају у литицу на мјесту гдје ће бити окачен нови сандук. Вјерује се да што су мртви више постављени, већа је шанса да ће њихови духови достићи виши ниво у загробном животу.

До многих мјеста гдје су лешеви тешко је доћи, али можда је тако боље – из поштовања према покојницима, али и због безбједности, преноси Б92.

Иако су неки од ковчега стари и преко сто година, изглед гробља се стално мења како дрвени ковчези труну и распадају се и коначно потпуно падају са својих врлих "балкона".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана