У океанима слободно пливају милијарде тоне злата

То значи да, према најконзервативнијим процјенама, свуда око нас слободно плива злато у вриједности од 822,8 билиона долара, а према најоптимистичнијим тај износ достиже невјероватних 400 трилиона долара.

Једини проблем који за сада спријечава комерцијалну екстракцију највољенијег племенитог метала лежи у чињеници да је његова концентрација у океанима исувише мала. То, додуше, није спријечило многе научнике и мешетаре да окушају своју срећу. Америчка национална океанографска служба (НОАА) током протекле деценије објавила је неколико студија које се баве процјеном концентрације злата у свјетским морима, преноси банкар.рс.

Наиме, у зависности од дијела океана у којима се ваде узорци – на примјер, у сјеверном Атлантику и сјеверном Пацифику вјерује се да га има најмање – процјена се креће од 20 милиона тона па све до десет милијарди тона злата у укупно 1.338.000.000 кубних километара воде. Према томе, већ изузетно велики распон могућих износа злата показује бољке недовољне прецизности, односно спекулативне природе самог истраживања.

За почетак, тешко је утврдити и укупну кубикажу слане воде. Увријежена статистика каже да она обухвата око 97 одсто од укупне количине воде на Земљи и прекрива приближно 70 одсто њене површине, али је веома незахвално говорити о тачним дубинама до којих досеже. Али узевши да је горњи податак најприближнији истини, актуелну вриједност злата на берзама, као и најконзервативнију процјену о његовој концентрацији у води, долазимо до износа од 822,8 билиона долара који слободно пливају свуда око нас, пише магазин “Форбс”.

Тај износ према најоптимистичнијој верзији о присуству злата у океанима само треба помножити са 500 и добија се износ од невјероватних 400 трилиона долара. Па кога не би привукле толике цифре? Поређења ради, обједињени БДП свих држава свијета у 2018. години износио је 84,8 билиона долара по статистици ММФ.

Пошто се увек нађе неко “али које срећу квари”, у овом конкретном случају то је чињеница да сваки литар морске воде садржи злато тек у билионитим траговима. Човјечанство, напросто, још увијек није смислило начин да екстрахује толико ситне честице, барем не изван лабораторијско-експерименталних услова и са крајњим трошковима који би били испод могуће зараде. Што не значи да већ није било неколико идеја како да се превазиђе овај очигледни проблем.

Чињеница да се у сваком литру морске воде налази тек неколико десетина билионитих дијелова грама злата представљаће тврд орах за научнике још пуно година пред нама. Не постоји одговарајући ситан филтер, а поготово не онај који би на велико могао да издваја честице толиких величина. 

С друге стране, када је у питању количина злата која лежи на морском дну, у виду златних полуга, дуката или накита, која се накупљала са сваким бродским потонућем – ту не могу да се донесу никакве стручне процјене, а простор за авантуристе и опортунисте разних фела још је већи. Од римских галија, преко пиратских брикова, па до Титаника, ради се о теми која успјешно заокупља људску машту већ вијековима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.