У Њујорку изграђен најтањи небодер на свијету: Висок 435, а широк само 18 метара

Ријеч је о импресивном архитектонском постигнућу од бетона и стакла које се издиже на 435 метара на Менхетену с погледом на Централ Парк, а које је широко тек 18 метара.

Небодер Стенвејн је смјештен у такозвани Billionairs Row (ред милијардера) – подручје луксузних зграда око Централ Парка у којем живе неки од најбогатијих људи свијета.

Један је од највиших небодера на западној хемисфери, иза  One World Trade Centera који је висок 541 метара и  Central Park Towera који се издиже на 472 метра.

СХоП, архитектонска компанија која је пројектовала зграду, навела је да Стенвејн торањ носи титулу "најтањег небодера на свијету" са односом висине и ширине 24 према један.

Цијене станова у торњу Стенвејн, грађевине у центру Менхетена, крећу се између 7,75 и 66 милиона долара.

Фасада небодера садржи блокове теракоте, материјала који изгледа да мијења боју и текстуру када се гледа под различитим свјетлима и из различитих углова.

Наводи се да ће први власници небодера од 84 спрата, чија је изградња почела 2013. године, почетком године почети да се усељавају у своје нове станове.

Фатих Ергун, који ради као архитекта у Њујорку око 13 година, говорио о небодерима у Њујорку, посебно о торњу Стенвејн.

Ергун, који ради као директор дизајна у Марин Архитектс, изјавио је да му се Стејнвејн торањ веома допао због дизајна.

Вјерује да такве зграде естетски стварају какофоничне слике на хоризонту Њујорка.

"Посебно у такозваном реду 'милијардера', половина таквих луксузних зграда усред Менхетена је празна. То нису зграде које заправо настају из стамбених потреба. То је метода коју богати посљедњих година користе за улагање новац, то јест да га ликвидирају. Богати улажу свој новац у ове зграде. На примјер, горњи спрат зграде Парк Авену 432, прве од ових високих и луксузних грађевина названих 'пенсил билдингс', продат је за 169 милиона долара , а наводи се да власник није ни ушао у зграду, а камоли у стан који је купио", појаснио је Ергун.

Наводећи да се грађевинска индустрија окренула високо луксузним зградама због проблема са земљиштем у Њујорк и да је то исплативије, Ергун је подвукао да је употреба напреднијих грађевинских технологија као и могућност у зонском коду под називом "право на ваздух" имало велики утицај на настанак оваквих објеката.

"Већина нових небодера које видимо данас није постојала прије десет година. Сада су сви промијенили хоризонт Њујорка. Је ли то лоша ствар? Наравно да није, не можете избјећи мјењање града с временом", рекао је Ергун.

Према његовим ријечима, такве луксузне зграде купцима нуде величанствен визуелни призор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.