Тензије у Средоземном мору: Турска и Грчка се сукобљавају око ова два острва

ГС
Тензије у Средоземном мору: Турска и Грчка се сукобљавају око ова два острва

Због рата у Украјини, Турска је постала стратешки важнија него иначе. Анкара то сада користи. У спору око острва у Егејском мору Турска се понаша све агресивније према Грчкој, пише Дојче веле.

Цијела ствар је заправо апсурдна. Турска и Грчка су чланице НАТО-а, алијансе основане за одбрану од заједничког непријатеља. И поред тога, двије сусједне земље су често на ивици оружаног сукоба. Колико се Грци осjећају угрожено, види се из њихових издатака за одбрану: 3,8% БДП-а, највише од свих чланица НАТО-а.

Ријеч је о сукобљеним интересима двије земље око острва у источном Медитерану, о граници на мору и – праву на експлоатацију нафте или гаса. Турска и Грчка су 1996. године за длаку избјегле да уђу у рат због малог, ненасељеног острва званог Имија. А 2020. је ескалирао сукоб око грчких и турских захтјева за контролом ових области. Сљедеćе недјеље би турски брод требало да крене у потрагу за природним гасом у спорном региону, Грци ćе то вјероватно схватити као нову провокацију.

И изнова и изнова САД, као водеćа сила НАТО-а, често уз помоć генералног секретара Северноатлантског савеза, успијевају да спријече отворени рат између савезника. Бивша њемачка канцеларка Ангела Меркел је 2020. године уз подршку Европске уније имала велике заслуге у процесу помирења између двије стране.

Суверенитет под знаком питања

Сукоб се сада поново заоштрава. Анкара доводи у питање суверенитет Грчке над читавим низом острва у источном Егејском мору – као што су Родос, Лезбос, Самос и Кос – јер је, како тврде Турци, Грчка прекршила међународне споразуме тако што је тамо стационирала војне снаге. Редовним летовима турских борбених авиона изнад грчких острва, Анкара готово свакодневно показује своје захтеве.

Турска се позива на Уговор из Лозане из 1923. који је дефинисао данашњу границу и који је Грчкој дао острва Лезбос, Хиос, Самос и Икарију после грчко-турског рата, или на Париски уговор из 1947. којим је Италија послије ИИ Свјетског рата одустала од групе острва Додеканез у корист Грчке. Уговори дефинишу да ова острва морају бити демилитаризована. Атина оправдава присуство својих трупа на острвима осјеćањем угрожености честих маневара турских војних бродова на западној турској обали – односно правом сваке државе на самоодбрану.

"Влажни снови екстремиста?"

Иако је ријеч о обрачуну са дугом традицијом, овог пута посебно су жестоки вербални инциденти. Девлет Бахчели, шеф националистичке странке МХП и коалициони партнер председника Ердогана и његове странке АКП, позирао је за фотографију са мапом која приказује сва острва у источном Егеју, која су приказана као турска територија - укључујуćи највеćе грчко острво Крит.

"Влажни снови екстремиста или званична турска политика?", упитао је грчки премијер Киријакос Мицотакис на Твитеру и затражио званично објашњење од Анкаре. Унутрашњеполитички разлози додатно "мотивишу" турске политичаре. Идуће године се у Турској одржавају председнички и парламентарни избори. Ердоган и АКП страхују од значајног губитка подршке бирача, између осталог и због високе стопе инфлације и лоше господарске ситуације. Чарке, како се сматра, могле би одвратити пажњу од проблема код куће.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана