Свјетски дан метеорологије: Два највећа изазова у будућности ће бити осигурати храну и питку воду

Анадолија
Foto: Илустрација

САРАЈЕВО - Два највећа изазова у будућности ће бити осигурати храну и питку воду, поручено је из Федералног хидрометеоролошког завода БиХ (ФХМЗБиХ) поводом Свјетског дана метеорологије.

Овогодишњи Свјетски дан метеорологије одржава се под мотом "Будућност времена, климе и вода кроз генерације".

Алмир Биједић, директор Федералног хидрометеоролошког завода, рекао је да вријеме, клима и воде не познају вријеме и границе.

"Зато је међународна заједница била главни покретач настанка и рада Свјетске метеоролошке организације (WМО), која ће нас наставити водити и у будућности", истакао је Биједић.

Управо данас, Свјетска метеоролошка организација прославља 150. година рада претходнице организације.

"Дуги низ година упозоравамо на климатске промјене и на хитност подузимања драстичних мјера са циљем смањења емисија стакленичких плинова у атмосфери. Кључно је да се окупимо као заједница и подузмемо акције у борби против климатских промјена. Желимо потакнути представнике власти да дају приоритет мјерама за прилагођавање климатским промјенама и ублажавање њиховог штетног дјеловања. Морамо смањити емисије угљен-диоксида, промицати кориштење обновљивих извора енергије, заштити наше шуме и друге природне ресурсе, проводити одрживе пољопривредне праксе уз повећање економске користи, отварање нових радних мјеста и јачања локалне привреде", поручио је Биједић.

Сматра да ће "два највећа изазова у будућности бити осигурати храну и питку воду".

"Њихов недостатак ће за посљедицу имати до сада невиђене миграције становништва и све већи еколошки притисак на подручја у којим живимо. По богатству изворима питке воде Босна и Херцеговина је седма у Европи. Стога управљати и сачувати водне ресурсе је императив и кључ за нашу будућности. Свједоци смо све екстремнијих и учесталијих метеоролошких и хидролошких догађаја који нас погађају", истакао је Биједић.

Подсјетио је да је прошла година била најтоплија од почетка мјерења у БиХ, што је за посљедицу имало екстремну сушу. Међутим, нису нас заобишле ни поплаве.

Биједић је навео да Завод континуирано ради на јачању својих капацитета. Постали су чланом европског система за упозорење на опасне метеоролошке појаве "Метеоаларм" и европског система за упозоравање на поплаве "ЕФАС".

Кроз низ реализираних пројеката побољшан је метеоролошки и хидролошки мониторинг. Добили су најсавременију опрему и софтвере за прикупљање и обраду података. Урађени су хидролошки модели за све веће водотоке у сливу ријеке Саве.

Као помоћ пољопривредницима израдили су нову агрометеоролошку wеб страницу са неопходним подацима и другим информацијама који им могу бити од велике користи.

Биједић је казао да је њихов рад препознала и Свјетска метеоролошка организација те да су кандидовани за водитеља регионалног центра Интегрираног Глобалног Осматрачког Система WМО – WIGOS-а.

Указао је и на значајан напредак Завода у сектору животне средине. Постављењем станица у Травнику и Мостару употпуњена је Федерална мрежа станица за мониторинг квалитете зрака. Завршили су QА/QC процедуре за осигурање квалитета мјерења и података и набавили инструмент за калибрацију анализатора. У току је усвајање процедура за испитивање хемијског састава честица у зраку.

Биједић је навео да у сарадњи са Универзитетом Нова Горица проводе и научно-истраживачки пројекат под називом "SААRЕО" са циљем детаљних анализа састава и извора загађујућих материја у зраку на подручју Сарајева. У пројекат је укључен и Институт Паул Шерер из Швајцарске.

Са швајцарским Федералним институтом за технологију у Цириху (ЕТH) у оквору пројекта "Адриа Арaj" постављено је осам сеизмографа на подручју ФБиХ. Кроз пројекат сеизмолози из 27 европских земаља врше сеизмолошка истраживања око Јадранског мора.

"Осјећам се поносно што сам имао прилику дати допринос развоју богате историје напретка метеорологије БИХ. Рад наших метеоролога и хидролога никада није био од веће важности. У сарадњи са другим надлежним институцијама спасили смо животе многих људи, заштитили њихову имовину и помогли у разумијевању сложених система који покрећу наше вријеме и климу. Зато радимо на одрживој будућности за себе и будуће генерације", рекао је Биједић.

Додао је да ће Федерални хидрометеоролошки завод 18. и 19. априла бити домаћин организације Инфо даy-а ЕУМЕТСАТ-а, Европске организације за експлоатацију метеоролошких сателита.

Сабина Хоџић из Сектора примијењене метеорологије изјавила је да је основна мисија Завода обезбјеђење података - климатских, метеоролошких и осталих сродних података околиша, за различите секторе друштва.

Свјетски дан метеорологије се на основу конвенције Уједињених народа о оснивању Свјетске метеоролошке организације из 1950. године обиљежава 23. марта сваке године.

Метеорологија је наука која се бави проучавањем физичких особина атмосфере. Метеорологија проучава промјене времена око нас. Бави се праћењем, проучавањем и предвиђањем временских прилика, односно тренутачног стања атмосфере на неком простору.

Климатске промјене вјеројатно су најзначајнији изазов човјечанства у овом стољећу и потежу за собом двије паралелне опције дјеловања – стратегије ублажавања негативних утјецаја на околиш и стратегије прилагођавању незаустављивим промјенама које су у току.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана