Свијету пријете глад, патња и немири

Агенције
Свијету пријете глад, патња и немири
Свијету пријете глад, патња и немири

Вашингтон - Свијет мора промијенити производњу и потрошњу хране или ће се суочити с тешким поремећајима у снабдијевању храном, који би могли довести до страдања и немира, упозорили су научници.

Предности за здравље и околину измјеном начина производње хране знатно би надмашиле трошкове измјена, показује нова глобална студија чији аутори позивају владе да јаче подрже одрживу пољопривреду. 

- Мали поремећај у снабдијевању храном може учинити пуно штете и довести до великог раста цијена. То ће ланчано створити патњу и немире и врло је вјероватно да ће доћи до глади и нестабилности - рекао је Пер Пхаро из ФОЛУ-а, глобалног савеза економиста и научника за коришћење хране и земљишта, који стоје иза објављене студије. 

Глобална прекомјерна зависност од релативно малог броја намирница чини популацију рањивом на неуспјешне усјеве, док климатске промјене додатно повећавају притисак, додато је у извјештају. 

- Четири пољопривредне културе чине 60 одсто наших калорија, пшеница, рижа, кукуруз и кромпир. То повећава нашу рањивост - истакао је он. 
Ово је прва студија која процјењује предности трансформације глобалног прехрамбеног система, као и трошкове неактивности. 

Штета коју модерна прехрамбена индустрија чини људском здрављу, развоју и околини свијет годишње кошта 12 билиона долара, колико износи и кинески БДП, открила је студија. 

Предлаже се низ рјешења, од подстицања разноврсније прехране за побољшање здравља и смањења зависности од специфичних култура до давања веће подршке у обнови шума, главном алату у борби против климатских промјена. 

Примјера ради, влада у Костарики је смањила крчење шума укидањем субвенција за стоку и давањем подстицаја онима који одрживо обрађују земљу. Данас је више од пола земље прекривено шумама, у односу на 25 одсто 1983. године. 

- Изговор да не можемо истовремено дати приоритет околини те развоју и добробити људи једноставно није тачан. Можемо учинити и једно и друго - поручили су из глобалног савеза економиста и научника за коришћење хране и земљишта
 

 

 

Трошкови

Трошкови реформе процјењују се на 350 милијарди долара годишње. Али, то ће створити пословне прилике вриједне до 4,5 билиона долара, што је 15 пута већи износ од уложеног.

Реформама би могле бити обновљене 1,2 милијарде хектара пољопривредних земљишта, што је кључни дио напора у сузбијању климатских промјена.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана