Сисари који живе у групама имају дужи животни вијек од оних који живе сами
ВАШИНГТОН- Анализа животног вијека и друштвеног живота скоро 1.000 врста сисара показује да врсте које живе у групама, као што су коњи и шимпанзе, имају тенденцију да живе дуже од усамљених животиња попут ласица и јежева.
Ово откриће сугерише да су животни вијек и друштвене особине код сисара еволутивно испреплетене, објавили су истраживачи у Нејчр комуникејшенсу.
Животни вијек сисара варира, најкраће живе ровке, око двије године, док гренландски китови могу да достигну старост од око 200 година, пренио је Сајанс њуз.
Када је биолог који се бави еволуцијом Суминг Џоу из Кинеске академије наука у Пекингу проучавао најдуговјечније сисаре да би разумео еволуцију дуговјечности, посебно је обратио пажњу на голе кртице.
Глодари су изузетно дуговјечни, понекад живе и преко 30 година.
Они живе у огромним, сложеним, подземним друштвима.
Насупрот томе, други глодари попут златних хрчака, који су усамљени, живе само око четири године.
Поједина претходна истраживања о одређеним врстама сисара показала су утицај друштвеног понашања на дуговјечност, рекао је Џоу.
На примјер, женке павијана са јаким, стабилним друштвеним везама живе дуже од женки без њих.
Џоу и његове колеге су одлучили да утврде да ли постоје везе између дуговјечности и друштвених навика код сисара.
Истраживачи су прикупили информације из научне литературе о друштвеној организацији 974 врсте сисара.
Затим су подијелили ове врсте у три категорије: оне које живе саме, оне које живе у пару и оне које живе у групама.
Када су упоредили ове три групе са подацима о познатој дуговјечности сисара, открили су да сисари који живе у групи имају тенденцију да живе дуже од оних које живе саме - отприлике 22 године у поређењу са око 12 година код сисара који живе сами.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
