Први пут у историји: Најдебљи лед на Арктику почео да пуца

На овом подручју Арктика налази се, наиме, најстарији и најгушћи лед у том региону који је, све досад, одолиијевао ефектима климатских промјена.

Док пуцање морског леда у овом дијелу Арктика није никада у прошлости било документовано, ове године се према изјавама стручњака догодило чак два пута због топлих вјетрова и веома високих температура, пише лондонски Гардијан.

Прије него што се сам, без било какве подршке, хрватски фоторепортер и путописац Давор Ростухар 2016. упутио у освајање Јужног пола, који је и освојио јануара ове године, у неколико наврата је боравио на Гренланду, гдје је био свједок проблема које на том подручју проузрокују климатске промјене.

“На крајњем сјеверу Гренланда живе посљедњи Ескими који су ловци, по мору лове рибе и китове из кајака. Њихов је живот везан уз море. А топљење леда раздваја породице, утиче на њихова путовања јер је морски лед за њих попут аутопута, али утиче и на понашање животиња. Стога се догађа да поларни медвједи који живе уз обалу долазе у село и нападају људе и дјецу јер немају више хране, а и топљење леда утиче на ерозију обале”, навео је Ростухар.

Објашњава да се мијења и циркулација океана па долази до миграције риба и китова.

За морски лед каже да је специфичан. Ради се о морској кори која на Гренланду зими буде дебљине и више од два метра, а љети се топи.

Али, прије су зиме дуже трајале па се лед не би отопио и тако су настајали чврсти ледени брегови вишегодишњег леда који је изнова преживљавао љето.

Сада се, међутим, тај лед тањи, пуца и топи.

“На Арктику није мање леда него је мање вишегодишњег леда”, каже Ростухар.

Воде на сјеверној обали Гренланда налазе се у једном од најхладнијих дијелова Арктика и претпостављало се да ће то подручје међу посљедњим бити захваћено ефектима топљења. Међутим, након неуобичајено топлог фебруара и високих температура почетком августа, претпоставке су пале у воду.

Топљење леда сада је створило највећи јаз од обале икада забиљежен.

“ Готово сав лед на сјеверу Гренланда је разбијен у мање површине и мобилан је”, рекла је Рут Мотрам с Данског метеоролошког института за Гардиан.

Други стручњаци на друштвеним мрежама феномен су назвали “застрашујући јер се лед на Арктику незаустављиво и све брже топи као резултат климатских промјена.

Количина морског леда наставила је да опада почетком љета, а стручњаци вјерују да ће почетком септембра бити најнижа у посљедњих 40 година, откако и постоје мјерења.

“Током двије седмице у августу количина леда пала је на око 65.000 квадратних километара дневно, нешто брже од просјека у периоду од 1981. до 2010. године који је тада био 57.000 квадратних километара дневно”, саопштио је Национални центар за податке о снијегу и леду, а НАСА је недавно изјавила да је максимална количина морског леда ове године поновно рекордно ниска након три узастопна рекордно ниска мјерења из 2015., 2016. и 2017, пренео је загребачки Јутарњи лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.