Пресушили Викторијини водопади

N1
Пресушили Викторијини водопади

Викторијини водопади, мјесто гдје афричка ријека Замбези пропада у 100 метара дубок понор у земљи, деценијама су привлачили милионе туриста који су долазили у Зимбабве и Замбију да виде овај невјероватан призор. Највећа суша у посљедњих 100 година свела је количину воде на минимум, што је подгријало страхове да би климатске промјене могле да убију једну од највећих туристичких атракција у региону.

Иако се количина воде у ријеци Замбези уобичајено смањује током суве сезоне, стручњаци упозоравају да је ове године дошло до незамисливог пада нивоа воде.

"Претходних година када постане суво, није било у овој мјери. Ово је први пут да видимо овакве водопаде", рекао је Доминик Нијамбе, продавац сувенира у Ливингстону са замбијске стране водопада.

Јужна Африка већ је погођена најгорим ефектима глобалног загријавања усљед ефекта стаклене баште. Славине су у многим областима пресушиле, а помоћ у храни потребна је за око 45 милиона људи чији су усјеви пропали због суше.

Зимбабве и Замбија су погођени рестрикцијама струје, пошто је производња овог енергента зависна искључиво од хитроелектране Кариба која се налази на ријеци Замбези узводно од водопада.

Километри овог природног чуда које је било извор живота за биљни и животињски свијет у околини, сада су ништа друго до го камен. На другим дијеловима водотока, воде има веома мало.

Подаци званичника задужених за ријеку Замбези показују да је ниво воде испод оног 1995. године, који је био најнижи забиљежен, а далеко испод просјека. Предсједник Замбије Едгар Лунгу рекао је да је ово упозорење шта климатске промјене чине нашој животној средини.

Викторијини водопади спадају у највеће и најспектакуларније у свијету. Слапове, који су широки преко 1,5 километар с падом од 128 метара, назвао је по британској краљици Викторији шкотски истраживач Дејвид Ливингстон, који је био први западњак који је посјетио ово подручје 1855. године.

Водопади су уписани на Унескову листу мјеста свјетске баштине у Африци.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана