Поводом Дана примирја изложба биљке рамонде у Ботаничкој башти у Београду

танјуг
Foto: танјуг

БЕОГРАД- Изложба "Дани рамонди, васкрсавајућих драгуља Балканског полуострва“, поводом обиљежавања Дана примирја у Првом свјетском рату, отворена је данас у Ботаничкој башти "Јевремовац" у Београду, гдје ће трајати до 15. новембра.

На отварању изложбе у "Јевремовцу", декан Биолошког факултета у Београду Љубиша Станисављевић истакао је да је цвијет Наталијине рамонде симбол празника и "знак сећања на највеће цивилне и војне жртве Србије у Првом светском рату".

"Симболика Наталијине рамонде лежи у чињеници да је ова биљка као феникс васкрсла из пепела, као што је и српска војска после свих страдања и губитака изашла из рата као победница", истакао је Станисављевић.

Управница Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ Гордана Субаков Симић истакла је да је Наталијина рамонда симбол страдалниства нашег народа, али да се уз ту биљку везују и највећа имена српске ботанике, попут Јосифа Панчића, Саве Петровића, Недељка Кошанина и других.

На изложби "Дани рамонди, васкрсавајућих драгуља Балканског полуострва“ посјетиоци могу преко паноа да се упознају са биологијом, екологијом и физиологијом Наталијине рамонде и српске рамонде, а изложени су и живи примјерци ових врста. Ауторке изложбе су ванредне професорке Биолошког факултета Маја Лазаревић и Тамара Ракић, а дизајн потписује Уна Корица.

 У свом опису обје строго заштићене биљне врсте у Србији, Лазаревић је подсјетила да је врсту Рамонда сербица описао Јосиф Панчић 1874. године на основу биљака скупљених на планини Ртањ, док је Рамонду натхалиае неколико година касније нашао у Јелашничкој клисури и на Сувој планини Сава Петровић, дворски љекар краља Милана Обреновића.

"Како није био сигуран да ли се ради о истој или новој врсти, обратио се за помоћ Панчићу, који је закључио да су пронашли још једну нову врсту коју 1882. године заједно описују као Рамонда натхалиае у част краљице Наталије Обреновић", навела је Лазаревић. Како је истакла, обје врсте имају као изузетну заједничку особину поикилохидричност, јер неповољне услове на станишту,као што су недостатак влаге, високе или ниске температуре, преживљавају уласком у анабиозу, физиолошко стање у коме се њихов метаболизам успорава, а надземни органи дехидрирају, тако да губе и до 95 посто воде.

 "Када услови на станишту поново постану повољни, у року од 48 часова до неколико дана поново успостављају нормалну метаболичку активност и озелењавају, због чега се још називају и ''биљке које васкрсавају'' или ''биљке феникси''", саопштила је Лазаревић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана