Посљедња деценија најтоплија од када се мјери температура ваздуха
ЛОНДОН - Посљедња деценија је била најтоплија од када се мјери температура ваздуха, потврдили су научници.
Извјештај у којем се упозорава на посљедице глобалног загријавања сачинило је 520 научника из 60 земаља, а он показује да је свака деценија од 1980. године топлија него она претходна, пише британски Гардијан.
Најтоплији је период од 2010. до 2019. године, а температура је знатно порасла од 2014. до 2019, када су забиљежени и рекорди.
Реч је о периоду када су Европа, Сједињене Америчке Државе и Индија биле погођене топлотним таласима. Тада су измјерене и високе температуре на Арктику, а пожари су бјеснили од Калифорније, преко Грчке до Аустралије.
Климатолог са Универзитета Пен Мајкл Ман је упозорио да се у предстојећој деценији мора хитно дјеловати како би се смањио пораст температуре.
Научници упозоравају да се свијет загријао за око један степен у односу на прединдустријски период.
Метеоролози истичу да је 2019. била једна од три најтоплије године од почетка мјерења, а да су је обиљежили отапање глечера, раст нивоа мора, шумски пожари, топлотни таласи и суша.
Научници су годишњи извјештај о клими објавили у "Билтену Америчког метеоролошког друштва", а наводе да су само 2015. и 2016. биле топлије од 2019. године.
Током 2019. године, 32. годину заредом смањивала се маса планинских глечера, температуре језера биле су изнад дугогодишњих просјека, а температура вјечитог леда наставила је да расте.
Такође, током прошле године, глобални ниво мора поставио је нови рекорд осму годину узастопно и достигао 87,6 милиметара изнад просјека.
Повећана је и емисија гасова стаклене баште, која је допринијела климатским промјенама и загађењу.
Емисија угљен-диоксида порасла је за 2,5 честица на милион, а метана за 9,2 честице на милијарду.
- Велики број екстремних појава, попут шумских пожара, топлотних таласа и суше, повезан је са порастом глобалне температуре - објашњава Роберт Дан из британске Метеоролошке службе, која је учествовала у изради извјештаја.
У свијету расте притисак на владе да учине више како би била ограничена емисија гасова стаклене баште и повећани изгледи за заустављање раста глобалне температуре изнад 1,5 степени Целзијусових, што је циљ који је зацртан Париским климатским споразумом из 2015. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
