Најважнија археолошка открића у 2019. години: Од египатских фресака до сребрних пенија

Гроб је раскошно осликан и налази се у комплексу у коме су сахрањени припадници двора фараона Пете династије која је владала од 2381. до 2353. године прије нове ере.

За ово значајно откриће заслужна је екипа стручњака из чешког Института за египтологију. Око хијероглифа су насликани покојникови радници како обављају послове који су им одређени. Боје су невјероватно раскошне као да нису сликане прије 4.300 година. Тимом који је открио ову гробницу руководио је египатски археолог Мохамед Мегахед који је скренуо пажњу да су сцене насликане на зидовима веома ријетке за период када су насликане, што је знак да се радило о веома важној особи.

На листи открића се налази и Чичен Ица, један од градова који су били престоница народа Маја у Централној Америци, а који је имао велик систем пећина и тунела испод главних храмова и 2019. године је формирана екипа са задатком да утврди чему су служиле те подземне одаје. Тим су предводили Гиљермо де Анда из мексичког Националног института за антропологију и историју и Џемс Бреди са Државног универзитета у Лос Анђелесу. Пронашли су седам ритуалних просторија у којима су нашли 170 артефаката од керамике укључујући једну посуду у којој су паљене мирисне биљке. Она је била украшена фигурама бога кише Тлалока.

Научници са Универзитета у Кардифу, који су испитали кости свиња које су поједене код Дорингтон волса, установили су да су их доводили са понекад доста удаљених мјеста, чак и из Шкотске. То је откриће донијело до сазнања да су становници Енглеске у неолитском периоду били спремни да пјешаче више миља да би дошли до светих мјеста.

Откриће из Казахстана, а то су фосилни остаци јабука, навело је на закључак да је ово данас најпопуларније воће потекло управо са тих простора. У селу Тиа Шан пронађено је сјеме јабуке с краја првог миленијума прије нове ере.

У часопису “Археолоџи” објављен је прилог и о женама које су се у средњем вијеку бавиле преписивањем књига. Тему жена писара у раном средњем вијеку подстакао је проналазак трагова пигмента ултрамарина који је био скупљи од злата на зубима монахиње која је умрла у 11. или 12. вијеку у једном њемачком самостану.

За римске археологе је прошле године било најзначајније откриће још једне собе у “Домус Ауреа”, до кога је дошло сасвим случајно. Једва видљива пукотина на засвођеном поду у некадашњој резиденцији римског цара Нерона подстакла је археологе да истраже шта се налази испод свода и показало се да је то још једна од дворана у Нероновој палати која није до краја истражена, јер су током двије хиљаде година преко палате грађене друге зграде.

На листи археолошких открића нашла су се и два гроба нађена у централном дијелу сјеверне Монголије названа “гробови сребрних змајева” која су била подигнута за припаднике владајуће класе у вријеме династије Хсионгну.

На листи је и откриће ризнице у којој је нађено 2500 сребрних пенија, а која је била скривена у енглеској долини Чу, а ријеч је о свјеже искованим новчићима са обиљежјима Харолда Годвинсона, посљедњег англо-саксонског краља и Виљема Освајача.

Научници у Аустралији пронашли најстарије мјесто погођено астероидом

Кратер открива крај леденог доба

Научници у Аустралији су пронашли најстарији кратер на свијету који је направио астероид наводећи да би он могао да објасни како је планета изашла из леденог доба.

Астероид је погодио Јарабубу у западној Аустралији прије око 2.2 милијарде година и направио кратер стар око половине старости Земље, кажу истраживачи, а до закључка су дошли тестирајући минерале који се налазе у стијенама на овој локацији.

Би-Би-Си преноси да је истраживање Куртин универзитета објављено у научном журналу “Комуникација природе”, гдје је наведено да је кратер откривен у сувој пустари 1979. године, али да геолози нису до сада испитивали његову старост.

Због милијарди година ерозије кратер није видљив оком. Научници су мапирали урезе у магнетском пољу овог подручја и одредили његов пречник који износи 70 километара.

- Предио је заправо веома раван јер је толико стар, али су стијене карактеристичне - рекао је истраживач Крис Киркланд за Би-Би-Си.

Како би одредили када је астероид погодио земљу, тим је испитивао сићушни циркон и кристале моназита у стијенама.  Ови кристали садрже мале количине уранијума. Због тога што се уранијум временом претвара у олово истраживачи су могли да израчунају колико је времена прошло.

Старији је најмање 200 милиона година од другог најстаријег древног мјеста удара Вредефорт кратера у Јужној Африци.

- Занимала нас је ова област јер је подручје западне Аустралије изузетно старо, али нисмо очекивали да овај кратер буде толико стар - објаснио је професор Киркланд.

Додао је да је апсолутно могуће да негдје постоји још старији кратер који чека да буде откривен, али да је тешко пронаћи његову кору прије него што еродира и тако, каже, изгубите ту рану историју Земље.

Вријеме удара би могло да објасни и зашто се свијет у том периоду загријао, кажу истраживачи. Научници, наиме, вјерују да је планета претходно била у једном од њених периода названом “Земља сњежна грудва”, када је већином била покривена ледом. У једном тренутку лед се истопио и планета је почела да се убрзано загријава.

- Старост кратера врло прецизно кореспондира са крајем глобалног леденог доба -  рекао је професор Киркланд и додао да је зато удар могао да утиче на значајне промјене у нашој планетарној клими.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.