Најстрашнија за човјечанство је била 536. година

Срна
Најстрашнија за човјечанство је била 536. година

ХАРВАРД - Упркос Првом и Другом свјетском рату и разним пошастима попут шпанског грипа, сиде и вируса корона, научници процјењују да је најгора година у историји човјечанства била 536, јер је тада ерупција вулкана изазвала 18 мјесеци мрака на земљи.

“Био је то почетак најгорег периода за човјечанство, ако не и најгора година”, појашњава историчар са Харварда Мајкл Мекормик за “Сајенс магазин”.

Те године је мистериозна магла (за коју се данас зна да је посљедица ерупције вулкана)/ прекрила Европу, Блиски исток и дијелове Азије, након чега је услиједило 18 мјесеци таме.

“Сунце је било без сјаја, цијелу годину свијетлило је мутно, попут Мјесеца”, забиљежио је и Прокопије, византијски историчар из тог времена.

Тог љета температура је варирала између 1,5 и 2,5 степени Целзијусових, чиме је започео најхладнији период у посљедњих 2.300 година.

У Кини је падао снијег, због чега су пропали усјеви, те су људи гладовали.

Сљедећих година почела се погоршавати ситуација. Тако се 541. године прије нове ере у римској луци у Египту појавила куга која је почела да се брзо шири.

Куга је покосила између једне трећине и једне половине становништва Источног римског царства, што је, наводи Мекормик, убрзало његов пад.

Куга се проширила цијелим Медитераном, Европом и Блиским истоком.

Неки историчари сматрају да је та пандемија куге једна од најгорих пандемија икад, те се наводи да је убила око 100 милиона људи, односно пола свјетске популације у то вријеме.

Иначе, историчари су дуго нагађали о поријеклу магле која се појавила 536. године.

Тек прије двије године, анализом леда са једног швајцарског глечера, установљено је да је те године дошло до ерупције вулкана на Исланду, а његов пепео се проширио сјеверном хемисфером.

Услиједиле су још двије ерупције, и то 540. и 547. године.

Након тога је дошла куга која је проузроковала економски колапс у Европи који је потрајао све до 640. године. /крај/нт

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана