ММФ: Свијет пред економском олујом

ГС
Foto: Илустрација

ВАШИНГТОН - Међународни монетарни фонд (ММФ) снизио је прогнозе раста САД, Кине и свјетске економије у цјелини, упозоривши и на ризике које доносе неизвјестан ток пандемије, инфлација, поремећаји у снабдијевању и заоштравање монетарне политике у САД.

"Глобални раст ове године прогнозирамо у висини 4,4 одсто, 0,5 процентних бодова слабији него што се прогнозирало у претходним пројекцијама, углавном због снижавања процјена раста за америчку и кинеску економију", написала је на блогу Гита Гопинат, замјеница извршне директорице ММФ-а.

Због брзог ширења варијанте омикрон многе су земље поново ограничиле кретање и заоштрен је проблем несташице радне снаге, а поремећаји у снабијевању подстакли  су инфлацију, утврдио је ММФ у ажурираним прогнозама за свјетску економију.

У ММФ-у очекују да ће омикрон утицати на економску активност у првом тромјесечју, али да ће након тога његов утицај попустити будући да је повезан с мање тешким облицима болести, наводи се у извјештају.

У 2023. глобални раст требало би да успори на 3,8 одсто и да буде нешто снажнији него што се досад очекивало, истичу у ММФу, напомињући ипак да је подигнута прогноза углавном механичке нарави и да ће притисак на раст попустити у другој половини године.

Укупно гледано, предвиђа се да ће пандемија резултирати кумулативном економском штетом од 13.800 милијарди долара до 2024. године, насупрот претходно пројектованих 12.500 милијарди долара, написала је Гопинатова.

ММФ је смањио прогнозу овогодишњег раста америчке економије за 1,2 процентна бода, истичући неуспјело усвајање издашног пакета социјалне и климатске потрошње који је заговарао амерички предсједник Џо Бајден. Указују и на раније заоштравање америчке монетарне политике него што се очекивало и на континуиран недостатак снабдијевања. Америчка економија, како сада предвиђају у ММФ-у, порашће за четири одсто у 2022. години, након 5,6% раста у 2021. години. У 2022. активности ће успорити на 2,6%, показују најновије прогнозе.

Осјетно је снижена и октобарска прогноза раста кинеске економије за 2022. годину, за 0,8 процентних бодова, на 4,8%, након процијењеног 8,1процентног раста у 2021. години. Раст би требало поново да се убрза у 2023. године, на 5,2%.

Прогнозе су снижене због поремећаја које је изазвала кинеска политика нулте толеранције на ковид19 и због дуготрајних финансијских притисака у сектору развоја некретнина, тумаче у ММФ-у.

ММФ је такође смањио прогнозу раста за еврозону у овој години за 0,4%, на 3,9%, уз процјену да ће у 2023. успорити на 2,5%.

Њемачка и италијанска економија порашће по њиховим процјенама 3,8 одсто у овој години, што је за 0,8 односно за 0,4% слабије него што су прогнозирали у октобру прошле године.

У 2023. њемачка економија требало би по њиховим најновијим прогнозама да порасте 2,5, а италијанска 2,2 одсто.

Најснажније би међу водећим економијама еврозоне требало да расте Шпанија, за 5,8 одсто у овој те за 3,8% у идућој години.

ММФ је упозорио да би појава нових варијанти корона вируса могла пролонгирати пандемију и изазвати нове економске поремећаје, а додатни су ризик проблеми у ланцима снабдијевања, нестабилност цијена енергије и локални притисци на плате.

Прогнозе инфлације у овој години подигнуте су и за развијене и за економије у развоју, уз упозорење да ће појачани цјеновни притисци вјероватно потрајати дуже него што се очекивало с обзиром на актуелне поремећаје у ланцу снабдијевања и високе цијене енергије, преноси портал Банкар.

Инфлација би ове године у просјеку требало да износи 3,9% у развијеним економијама и 5,9% у економијама у настајању и у развоју и ослабити у 2023. године, закочена блажим растом цијена горива и хране.

У фокусу пажње биће америчка централна банка која је најавила подизање кључних каматних стопа већ у овој години, раније него што се очекивало, што ће резултирати вишим трошковима задуживања у цијелом свијету и појачати притисак на државне финансије, истичу у ММФ-у.

Иако се економије и даље опорављају од пандемијског шока, темпо опоравка увелико се разликује између богатих и сиромашнијих земаља, истичу у ММФ-у.

Развијене економије требала би се ове године вратити претпандемијском тренду док се неколико економија у настајању и оних у развоју суочава с великим губицима БДПа. Након пандемије је додатних седамдесет милиона људи запало у екстремно сиромаштво.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана