Мистериозни свијет унутар океана

Не само што представља главни извор хране за преко милијарду људи широм свијета, већ планету снабдијева и са најмање 50 одсто укупне количине кисеоника, саопштиле су Уједињене нације (УН).

Чинећи 70 одсто Земљине површине, океан обилује разноврсним биодиверзитетом, од чега многе врсте још нису откривене или довољно истражене. Ипак, морску идилу пријети да уништи загађење и неконтролисан, деструктиван риболов, а сувишно је спомињати да штитећи океан, штитимо и читаво човјечанство као и остале врсте које, било директно, било индиректно, зависе од њега.

Из океана узимамо више него што се може обновити, а да бисмо га сачували, морамо створити нову равнотежу, укоријењену у истинском разумијевању морских екосистема и утемељену на одговорном и одрживом поступању према њима, саопштиле су УН.

Идеална прилика да се подсјетимо значаја слановодних екосистема, њихове угрожености и улоге коју имају за опстанак живог свијета на планети је 8. јун, јер се тог дана сваке године обиљежава Свјетски дан океана.

Богатство природе и живота које се крије испод површине мора нешто је што није лако замисливо нити још до краја истражено. Океани су вијековима фасцинирали и инспирисали бројне људе, било да се радило о пјесницима, ратницима, морепловцима, царевима и краљевима, а били су и тема бројних умјетничких дјела. Све тајне које океани са собом носе нису познате и вјероватно никада неће бити познате људском роду.

Иако је 70 одсто површине Земље покривено водом, океани су и даље велика мистерија. Оно што је интересантно јесте да се више зна о површини Мјесеца него шта се тачно крије у дубинама океана.

Било да је у питању сунчани сат Викинга за навигацију или поклон древних богова, много дјела свјетске историје се може пронаћи на дну океана. Ако се томе дода огроман број бродолома и бродских олупина које леже на дну океана, онда је јасно шта се све може пронаћи у дубинама мора и океана.

Директор Националне агенције за океане и атмосферу (НОАА) Џејмс Делгадо открио је да се током историје догодило чак један милион бродолома, али да је већина олупина још неоткривена. Посматрајући само ово у океанима се крије много више богатства него што се може замислити, а које не укључује само флору и фауну.

Благо у океанима

Оно што је занимљиво јесте да се више историјских артефаката може наћи у океанима него у музејима широм свијета.

Према подацима Националне агенције за океане и атмосферу, океани садрже близу 20 милиона тона злата, које је веома разблажено. Процјењује се да би, када би се сакупило злато из свих океана, свака особа на Земљи имала четири килограма племенитих метала.

Скривени водопади

Вјеровали или не, у океанима се крију чак и водопади. Технички, највећи познати водопад на Земљи се налази под водом, између Гренланда и Исланда. Овај подводни водопад, који се још назива и катаракта Данског пролаза, садржи пет милиона кубних метара и опада у слаповима од невјероватних 3.505 метара.

Водопад је оформљен разликама у температури у води са сваке стране Данског пролаза. Када је хладније, гушћа вода са источне стране се среће са топлијом, лакшом водом са запада, док хладна вода пада низ и испод топле воде.

Подводна језера и ријеке

Када морска вода цури кроз дебеле наслаге соли, раствара со и ствара депресију на морском дну. Национална агенција за океане и атмосферу објашњава како растворена со такође ствара воду у тој гушћој области и као таква се смјешта у удубљења. Ова подводна језера и ријеке, који су такође познати и као слани базени, а слични су језерима и ријекама на копну, имају обалу, па чак и таласе.

Чудни звуци из дубине

Нису само флора и фауна у океанима предмет истраживања многих научника, већ и изобиље звукова који допиру из дубине океана, а које научници још не могу са сигурношћу да објасне.

“Блооп” је можда најпознатији подводни звук, који је забиљежен 1997. године хидрофоном, који је поставила Национална агенција за океане и атмосферу. У питању је један од најгласнијих звукова икада забиљежених, а будући да се бука јавља заједно са пуцањем подводне санте леда, нико не зна шта тачно производи овај чудни звук.

Мистериозни живот океана

Иако 94 процента земаљског живота чини вода, око двије трећине морског живота су још неидентификоване. Нове врсте се стално проналазе, што повећава број питања о животу свјетског мора.

Ове године Колеџ за заштиту животне средине и шумарства СУНY је објавио листу од 10 нових врста, која укључује и упадљиву црвену врсту морског змаја, која је остала неоткривена упркос томе што живе у плитким водама на западној обали Аустралије.

О океанима:

На Земљи има пет океана, од којих је највећи Тихи океан. Заузима готово трећину Земљине површине, а своје име може захвалити једном од најпознатијих морепловаца - Фердинанду Магелану. Протеже се од Берингова мора на сјеверу до Антарктика на југу те од Индонезије према Колумбији и Перуу. Занимљива је чињеница и то што, осим што је то највећи океан, у дубини Тихог океана налази се и најдубља тачка на свијету од 11.034 метра, што је више и од највише тачке на свијету Евереста.

Други је по величини Атлантски океан, а име му потиче из грчке митологије и значи Атласово море. Налази се између Америке и Европе, а обухвата површину од невјероватних 106.450.000 метара квадратних. Просјечна дубина Атлантика је око 3.926 метара, а најдубља тачка налази се на 8.605 метара.

Иза Атлантског океана по величини долази Индијски океан, који покрива око 20 одсто Земљине површине. Са сјевера је окружен Азијом, са запада Африком и са истока Малајским полуострвом и Аустралијом. На југу се спаја с Јужним океаном. Занимљиво је то да Индијски океан садржи неке од најљепших острва на кугли земаљској као што су Мадагаскар, Маурицијус, Сејшели, Малдиви и Шри Ланка.

Преостала два океана су Јужни океан, који се налази око Антарктика на јужној полулопти, те Сјеверни океан, који окружује сјеверну полулопту Земље, ледени и недовољно истражени.

Пет океана на земљи су:

• Арктички океан (Сјеверно поларно море)

• Атлантски океан (Атлантик)

• Индијски океан

• Тихи океан (Пацифик)

• Јужни океан (Јужно поларно море или Антарктички океан

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.