Катанац на робијашнице Мајаковског и Хајнриха

Агенције
Катанац на робијашнице Мајаковског и Хајнриха

Москва - Бутирка, један од најозлоглашенијих руских затвора у којем су робијале многобројне познате личности, међу којима књижевник Владимир Мајаковски и Хитлеров нећак Хајнрих, послије непуних 250 година се затвара, преносе медији.

То је, како се наводи, за руски лист “Московски комсомољец” рекао замјеник шефа Федералне службе за извршење казни (ФСИН) Валериј Максименко.

Према његовим ријечима на Бутирку и још један затвор у Москви биће стављен катанац а затвореници ће бити пребачени у нови објекат на периферији града који почиње да се гради у јануару. Зграде ће, како је казао, бити предате градским властима.

Бутирка, импозантна грађевина од црвене цигле у центру Москве, сада служи као притворни центар, а у њему је смјештено око 2.000 затвореника.

У Бутирки су годинама робијале познате личности, од прогоњених писаца из совјетске ере, Александара Солжењицина и Исака Бабеља, до Хитлеровог нећака Хајнриха.

Прије доласка бољшевика на власт 1917, један од затвореника је био Феликс Дјержински, први директор тајне совјетске полиције Чека, која је претходила Стаљиновој НКВД и данашњој руској ФСБ. Након 1917, нови комунистички режим је прилагодио затвор својим потребама и напунио га робијашима током Стаљинових чистки тридесетих година прошлог вијека, наводи се.

- Небројено крикова и јаука мучених људи се истовремено пробијало кроз отворене прозоре наше ћелије. Кроз врисак мучених, могли смо чути вику и псовке мучитеља. Додатак тој какофонији била је бука од бацања столица, лупања песница о сто и још неки неидентификовани звук од којег се ледила крв - присјетила се списатељица Јевгенија Гинзбург, која је у Бутирки била 1937, на врхунцу чистки.

Један од “станара” Бутирке био је и Сергеј Корољов, совјетски ракетни стручњак и шеф совјетског свемирског програма у доба свемирске трке са САД на крају педесетих година прошлог вијека и на почетку  шездесетих.

Млади револуционар и пјесник Владимир Мајаковски је тамо заточен 1909, гдје је први пут почео да пише стихове.

Магницки, који је разоткрио велику пореску превару руских званичника, добио је упалу панкреаса и камен у жучи док је био у Бутирки, а како се тврди, медицински третман му је стално био ускраћиван.

Валериј Максименко је казао да би московске власти могле за годину-двије да изграде нови затвор са ћелијама површине седам метара квадратних по затворенику, што је, наводи се, близу европских стандарда.

Британски “Гардијан” наводи да су неки сумњичави с обзиром на то да се раније често говорило о затварању, а да се на крају то није догодило. Након распада СССР-а, затвор је наставио да функционише као притворни центар.

Оснивач Катарина Велика

Највећи и најстарији затвор у Москви изграђен је током владавине Катарине Велике 1771. и од тада је реновиран неколико пута. У њему је кратко робијао вођа сељачке буне Јемељан Пугачов, прије него што је убијен.

Већи дио постојеће грађевине датира из 19. вијека и у царско доба су у њему били заточени револуционари који ће касније извести Октобарску револуцију.

Музичка инспирација

Бутирка је, како се наводи, постала синоним за језиве услове руског затворског система, али је послужио и као музичка инспирација.

Наиме, тако је назван популарни руски бенд који у репертоару има и баладе о затворском животу, попут “Робијаћу због туђих грехова” и “Дивна јесен у логорима”.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана