Како је градња џиновске бране у Етиопији посвађала три државе у Африци

Г.С.
Како је градња џиновске бране у Етиопији посвађала три државе у Африци

Регион Рога Африке кроз историју често је био поприште бурних процеса који су завршавали крвавим сукобима.

Данас, поново је у фокусу због једног другачијег сукоба који се проширио и на друге државе Африке.

Наиме, Египат, Судан и Етиопија тренутно се налазе у спору око пројекта који је у јавности познатији као Велика ренесансна брана, а чији је покретач управо влада Етиопије.

Иако пројекти попут хидроелектрана или брана у свијету не изазивају међународне сукобе, положај ове бране већ неколико година доприноси изузетно напетим односима између држава чија привреда, али и економија зависе од снаге Плавог Нила на којем се брана и гради.

Шта је пројекат Велике ренесансне бране и зашто је важан?

Градња велике бране почела је 2011. године, а већ су тада власти Етиопије говориле како се ради о највећем хидроенергетском пројекту на подручју Африке. Уистину, подаци о градњи објекта били су фасцинантни.

Брана има укупну вредност од 4,6 милијарди долара, а власти Етиопије процијениле су да ће она, по окончању градње 2023. године, производити 6.000 мегавата електричне енергије. Осим тога, брана има невјероватан потенцијал те може да генерише и до 74 милијарде кубних метара воде.

Самим тим, Етиопија ће изградњом ове бране суверено владати подручјем Плавог Нила, а предности за економију државе су бројне, од саме производње електричне енергије па до извоза у сусједне државе чиме ће Етиопија додатно профитирати.

Међутим, врло брзо се показало како неће баш све афричке државе тек тако одобрити градњу овог пројекта. Највише негодовања изразили су сусједни Судан, али и Египат који је имао више разлога за незадовољство градњом Велике ренесансне бране.

Посредством других афричких држава, Етиопија, Судан и Египат организовали су низ преговора и разговора о ријешавању проблема, али без већег успјеха. Како је вријеме одмицало, Етиопија није одустајала од пројекта, а 2020. године извршено је и прво пуњење бране што је поново изазвало тензије међу државама и знатно угрозило безбједносну ситуацију у цијелој Африци.

Зашто се Судан и Египат противе градњи бране?

Током говора у Уједињеним нацијама у јуну 2020. године, египатски министар спољних послова Самех Шукри назвао је брану пријетњом егзистенцијалних размјера за Египат те навео како ће њено пуњење угрозити привреду и економију ове државе која увелико зависе од снаге древне ријеке Нил.

Члан организације Crisis Group и дугогодишњи новинар и аналитичар Вилијам Дејвисон за портал Кликс говорио је о тренутној ситуацији између ове три државе и објаснио разлоге зашто се Египат и Судан противе изградњи ове бране.

“Постоје различити разлози и нивои забринутости када говоримо о Судану и Египту. Када говоримо о тренутној ситуацији, Судан и Египат инсистирају да мора постојати свеобухватни споразум о свим аспектима и процедурама пуњења бране и резервоара те активностима на брани након пуњења када она већ генерише електричну енергију. Судан је забринут због питања везаних за сигурност и оних везаних за штету која може проистећи из градње бране”, рекао је Дејвисон.

Такође, истиче како судански званичници желе да знају све детаље везане за процес рада Велике ренесансне бране.

“Велика ренесансна брана је веома близу Судана и они желе да постигну споразум са Етиопијом о томе како ће се управљати процесом пуњења, али и онда када су резервоари пуни и када мање воде одлази према Судану. Судански званичници желе да знају колико ће воде бити пуштено из бране и резервоара у једном дану или недјељи. Такође, Судан страхује да би штета од ове бране могла угрозити суданске хидроелектране, резервоаре али и пољопривреднике”, истиче Дејвисон.

С друге стране, Египат који такође негодује због изградње бране има сасвим другачије разлоге за то.

“Позиција Египта је нешто другачија. Фокусирани су на законске аспекте проблема. Египат у принципу говори да се не противи овом пројекту, али да је забринут. Једини начин да не буду забринути је постизање свеобухватног договора. Забринутост Египта је више стратешка и дугорочна. Уколико дође до суше, Египат се интересује како ће Етиопија управљати системом бране те какав ће бити распоред и процедура пуњења резервоара након суше”, рекао је Дејвисон.

У посљедњих неколико мјесеци, тензије на релацији Египат-Судан-Етиопија поновно су порасле, а нови преговори који су одржани у Киншаси под посредством Афричке уније су пропали.

Етиопија је на преговорима понудила могућност дијељења података о брани, али Судан и Египат су изразили сумњу у намјере етиопске владе те су овај приједлог одбили и остали при ранијим ставовима да је за овај проблем потребно ангажовати међународну арбитражу.

Тензије су још више порасле након што је египатски предсједник Абдел Фатах ал-Сиси изјавио како су све опције у игри уколико снабдијевање Египта водом буде угрожено што су многи протумачили као отворену пријетњу ратом.

Међутим, како истиче Дејвисон, опција рата у овом тренутку мање је реална. Такође, када је ријеч о евентуалном мијешању међународне заједнице, тачније ЕУ и САД, у ријешавање овог проблема, саговорник портала истиче како међународна заједница по овом питању тежи дијалогу држава.

“Једини начин да Египат осигура одрживо снабдијевање водом је сарадња с Етиопијом. Уколико се Египат постави агресивно, то ће сарадњу отежати, а снабдијевање водом неће бити сигурно. То је нелогичан приступ те би он заиста дестабилизовао регион и не би ријешио проблеме. Када је ријеч о међународној заједници, мислим да она не криви само Етиопију за овај проблем. Они криве све три државе и желе да оне сарађују по питању ријешавања овог проблема”, закључује на крају разговора за Klix.ba аналитичар и новинар Вилијам Дејвисон.

За сада, Етиопија, Судан и Египат и даље не успијевају пронаћи ријешење за проблем Велике ренесансне бране. Иако сукоб из европске перспективе дјелује банално, из перспективе афричких држава сваки проблем везан за Нил уједно представља и питање опстанка и борбе за очување економије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана