Јесу ли климатске промјене узрок поплава у Европи и шта нас чека ако нешто не подузмемо
Док се спасиоци утркују како би спасили људе од разорних поплава у Њемачкој, Белгији и другим земљама, климатски стручњаци позивају на узбуну због предвиђања да ће се интензивне олује знатно повећати широм Европе до краја вијека.
Обилне кише које су проузрочиле ове смртоносне поплаве широм Европе изазвале су узбуну, а многи се питају јесу ли за то одговорне климатске промјене.
Научници кажу да је веза између екстремних временских прилика и глобалног загријавања несумњива, а хитност да се нешто учини у вези с климатским промјенама неупитна.
Научници још не могу са сигурношћу рећи јесу ли климатске промјене узроковале поплаву, али инсистирају на томе да су томе сигурно допринијеле екстремне временске (не)прилике које су се појавиле од запада САД-а и Канаде преко Сибира до европске регије Рајне.
Актуалне промјене које утјечу на климу наше планете преображавају свијет. У посљедњих 20 година 18 је било досад најтоплијих забиљежених, а екстремни временски услови попут шумских пожара, топлинских валова и поплава све су чешћи и у Европи и у остатку свијета.
Већ неко вријеме научници упозоравају да ће глобално затопљење, ако се нешто хитно не подузме, до 2060. вјероватно износити више од два степена Целзијуса у односу на прединдустријске нивое, а до краја вијека могло би достићи и пет степени.
Научници упозоравају да ће повећање глобалне температуре у таквом обиму имати разарајући ефекат на природу јер ће узроковати неповратне промјене у многим екосистемима и, посљедично, губитак биоразноликости.
Више температуре и интензивнији временски услови такођер ће довести до огромних трошкова за привреду и неповољно утицати на способност земаља да производе храну.
Због тога је међународна заједница препознала потребу да се загријавање задржи знатно испод два степена и да га се настоји ограничити на 1,5 степени.
Европска унија најавила је нове приједлоге за борбу против климатских промјена у наредних неколико деценија. План “Fit for (погодан за 55 оп. а.)” има за циљ смањење емисије угљика у цијелој ЕУ за 55 посто до 2030. Ако се то постигне, то би Европу учинило “првим свјетским угљик-неутралним континентом” до 2050. године, преноси klix.ba.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
