Италијанске ријеке постају поточићи, припремају се специјалне мјере

ГС
Foto: Илустрација

Протекла зима у Италији била је најтоплија, са 65 одсто мање кише.

Данас се земља суочава са сушом па многи региони разматрају увођење ванредног стања.

Италија је у замци "атмосферске блокаде" која онемогућава било какве падавине и због чега су многе ријеке у земљи пресушиле.

Ниво реке По није био овако низак још од 1972. године, па се ситуација сматра веома озбиљном. Нису у опасности само усјеви, више од 30 одсто на националном нивоу, већ и животиње као и производња енергије. Најтежа ситуација је на сјеверу Италије, у Тоскани и Емилио Ромањи, а у региону Венето све су чешћи пожари због суше.

На врху Монте бјанко, на висини од 4.750 метара, температура је достигла 10,4 степена, отопљење су донијеле врло благе зиме без кише, нарочито на сјеверу.  

Увођење мјера

Зато се италијански региони припремају за ванредно стање, што би укључило и рестрикције воде, чак и стопирања испоруке воде током ноћи (на примјер, било би забрањено пунити базене) вода само за основне потребе.

Многе општине у Италији већ су увеле мјере, а у Пијемонту се већ снабдијевају водом из цистерни. У градовима Савони, Империји и Тесиму у региону Алто Адиђе вода се може користити само за пиће и туширање, али не и за заливање башта. 

Река По и језера

"Некадашње ријеке сада су потоци: вода тече кап по кап", ријечи су Алесандра Фолија, предсједник удружења задуженог за наводњавање земљишта.

На делти реке По, морски "клин" (морска вода која иде уз ријеку) достигао је 21 километар. У Понтелагоскуро, у области Фераре, проток је пао на 180 кубних метара у секунди, као да се ради о малом потоку а не о великој ријеци.

Језера сјеверне Италије нису у ништа бољем стању: Лаго Мађоре је попуњено 20 одсто (за три дана је изгубило метар воде), Комо 18 одсто са нивоом мањим од девет центиметара у поређењу са хидрометријском нулом.

Стање језера Гарда још није у алармантно, са 60 одсто испуњености, док је језеро Брачано, у Лацију, мање од 25 центиметара него у истом периоду прошле године. У сјеверној Италији, у зависности од области, падало је између 50 и 90 процената кише мање од просјека.

Најновији билтен Опсерваторије за сушу, објављен 10. јуна, показује ефекте прије свега на пољопривреду, са преко 40 одсто наводњаваног земљишта погођеног тешком или екстремном сушом у средњем и дугорочном периоду (посљедњих шест мјесеци/једна година). Становништво које је изложено оваквим условима удвостручено је – са 14 на 30 процената.

Прошле суботе, служба Европске уније "Коперникус" измјерила је рекордну температуру тла на Сардинији – чак 51 степен, док Испра (Виши институт за заштиту животне средине и истраживања) упозорава на још један ризик, да постане пустиња.

"То већ погађа четвртину италијанског тла, али се ситуација може погоршати због суше, посебно ако потраје", објаснила је Франческа Асенато, координатор Интегрисане области за праћење тла. Још једна посљедица су пожари, који су се од почетка године утростручили, пише Коријере дела сера.  

Прогноза времена за наредне седмице

Наредних десет до петнаест дана неће бити већих промјена временских прилика, објаснио је за Коријере метеоролог Матија Гусони – "и даље ћемо бити погођени афричким антициклоном који је у Италији од почетка маја са температурама које су за седам степени више за ово доба године, што ће довести до нових таласа врућине које ће на сјеверу земље, затим у региону Апулија те на остала два острва, довести до великих врућина до чак 43 степена. Највјероватније ће се оваква ситуација задржати и у јулу и августу".

Дуж шпанске, француске и сјеверне италијанске обале (конкретно на морском дијелу између Тоскане и Лигурије), температура воде је пет степени изнад просека, тако да се може рећи да се читав Медитеран прегријао.

Аномалија се такође може уочити на сликама објављеним на веб-страници Националне управе за океане и атмосферу (НОАА). Стручњаци немају сумње да су узрок овог топлотног таласа сталне климатске промјене, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана