Хунза народ: Рак им је непознаница, животни вијек до 120 година, а жене се порађају и у 65.

klix.ba
Хунза народ: Рак им је непознаница, животни вијек до 120 година, а жене се порађају и у 65.

Стари народ Хунза смјештен на самој граници Пакистана и Индије, познат је по томе што њихов животни вијек траје од 110 до 120 година.

Због тога се њихова домовина назива "оаза младости". Скоро никад нису болесни, а захваљујући генима увијек изгледају младолико. Они су прави примјер да готово идеалан начин живота заиста постоји.

Купају се у леденој води, чак и на температури од 15 степени испод нуле, а и са 65 година рађају дјецу. Љети једу сирово воће и поврће, а током зиме конзумирају суве кајсије, проклијале житарице и овчји сир. Постоји период када Хунзи ништа не једу, а он је познат као "гладно прољеће". Назив је добио по томе што је воће тада још увијек незрело и тада пију искључиво сок од сувх кајсија. Период траје од 2 до 4 мјесеца и сматрају га круцијалним за своје здравље и начин живота. Протеине уносе у најмањим количинама, а дневно унесу у просјеку 1.933 калорија, од којих је 50 грама протеина, 36 грама масти и 365 грама угљикохидрата.

Из искуства многих странаца придошлица, који су се преселили у долину ријеке Хунзе, закључили су да је главни фактор дуговјечног живота здрава прехрана. Шкотски доктор Макц Харисон је, по повратку у Енглеску, извео експеримент на великом броју животиња. Једна група се хранила нормалном храном лондонске радничке породице, која је подразумијевала бијели хљеб, харинге, прерађени шећер, конзервирану храну и кувано поврће. Као резултат такве прехране, код животиња су се појавиле различите људске болести. Друга група животиња се хранила храном Хунза и остала је савршено здрава. Књига "Хунза-људи који не знају за болест", аутора Р. Бирхера, истиче основне карактеристике њихове исхране, тврдећи да су оне кључне за здрав живот.

То су вегетаријански начин прехране, велика количина сирових намирница, доминирају воће и поврће, природни производи, без икакве хемије, намирнице које се спремају тако што се чувају сви њихови биолошки вриједни материјали, алкохол и слаткиши се не конзумирају, поштује се редован период гладовања. На међународном конгресу о канцерогеним обољењима у Паризу, на љето 1977. године, стручњаци су објавили како се потпуно одсуство рака јавља се само код народа Хунза. За њих је препјешачити двадесет километара дневно исто што и за нас прошетати око куће. Припадницима народа Хунза је пењање уз планину као одлазак у продавницу, а спуштају се сретни и весели.

Добро расположење и одсуство стреса доприносе њховом бољем менталном и физичком здрављу. Због свега тога, није рјеткост да жене рађају и са 65 година.

Кинески магазин је 1984. године описао како је један од Хунза, Саид Адбул Мобуда, збунио све раднике имиграцијске службе на лондонском Хидоуу. Показао је пасош, према којој је био рођен 1834. и имао је 150 година. Сматрао се штићеником у земљи Хунза, а памтио је догађаје још из 1850. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана