Хомо наледи сахрањивао своје покојнике 160.000 година или више прије човјека
ЈОХАНЕСБУРГ - Изумрли хоминид са мозгом величине поморанџе, познат као Хомо наледи, сахрањивао је своје покојнике 160.000 година или више прије најранијих доказа о намерном сахрањивању од стране Хомо сапиенса или неандерталаца, тврде научници.
Тај закључак је, међутим, већ изазвао скептицизам који позива на детаљније истраживање нових налаза у две пећинске просторије у Јужној Африци.
Хомо наледи, који је живео у јужној Африци пре отприлике 335.000 и 236.000 година, такође је урезивао знакове на зидовима ходника и улаза који спајају суседне пеćинске одаје, тврди међународни тим научника предвођен палеоантропологом Лијем Бергером са Универзитета Витс у Јоханесбургу, Јужна Африка.
Многе пронађене гравуре се састоје од изолованих линија или линија које формирају сенчење, квадрате, троуглове, крстове и X облике. Ако је тачно, тумачење Бергера и његових колега указује на то да је древна врста хомонида са мозгом величине наранџе, која је вероватно показивала људске особине, сахрањивала мртве уз симболичке активности за које се често сматрало да су се појавиле само код врста са веćим мозгом, као што је Хомо сапиенс.
Најстарији познати гроб Хомо сапиенса датира пре око 78.300 година у Африци, а неки истраживачи сматрају да су нови докази неадекватни да потврде да је Хомо наледи своје покојнике сахрањивао у пеćинским гробовима.
Не постоји начин да се утврди да ли су Хомо наледи или можда каснији посетиоци Хомо сапиенси у подземним пеćинама, које су део јужноаф.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
