Хоће ли богати морати да плате "корона порез"?

Танјуг
Foto: Илустрација

БЕЧ- У Аустрији су све гласнији захтjеви да богати треба да плате такозвани "корона порез", јер се држава масивно задужује како би помогла предузећима.

Дуг држава у Европи достиже током пандемије нове рекордне висине, а многи политичари се залажу за специјална корона давања од стране богатијих, истиче бечки дневник "Пресе".

И аустријска влада издвојила је милијарде како би предузећима помогла кроз кризу, а док многа предузећа страхују због егзистенције, постоје и оне фирме које профитирају од кризе.

Тако шеф "Амазона" Џеф Безос, на примjер, не може да се жали на ову годину, јер његова компанија остварује још веће добити, пошто су радње затворене и грађани наручују робу онлајн, додаје "Пресе".

Безос, који важи за најбогатијег човjека свијета са приватном имовином у вриједности од 185 милијарди долара, само је један од многих.

Због ових околности дискусија о "корона порезу" за богате све је гласнија и у Њемачкој, гдје се за то залаже министар финансија Олаф Шолц, који тражи да грађани који зарађују "јако пуно" плате већи допринос.

Исто захтјева и шпанска владајућа странка "Унидас Подемос", која жели специјални порез за богатије суграђане.

У Аустрији је ова дебата покренута још на прољеће, када је вицеканцелар Вернер Коглер у више интервјуа тражио порез на имовину.

Такође је и Социјалдемократска партија Аустрије (СПО) затражила већ раније порез на имовину и насљедство.

Тај захтјев усљед актуелне ситуације постаје све значајнији, пошто се Аустрија масивно задужује као држава усљед корона кризе.

Из владе полазе од тога да ће стопа задужености достићи више од 90 одсто БДП-а.

Усљед такве ситуације су се и познате личности, као што су угоститељ Атила Догудан, који посједује сопствени ланац кетеринга и грађевински предузетник Ханс Петер Хазелштајнер изјаснили за специјални порез на имовину и насљедство.

Народна партија (ОВП) канцелара Себастијана Курц је у прошлости стално одбијала такве захтеве.

Међутим сада је нејасно, констатује "Пресе", како ће се смањити задужења.

У основи ОВП жели да тај новац поврати кроз раст, а од скоро народњаци кажу да се не искључује, за трајање мандата владе, повећање пореза.

Радничка комора Аустрије (АК) већ има спреман концепт "солидарног доприноса".

Временски ограниченим доприносима треба да се смање дугови направљени током корона кризе, а на другој страни и финансирају инвестиције за будућност, објаснио је финансијски експерт АК-а Маркуц Мартербауер.

Тај порез требало би да се примјени за имовину вриједнију од 10 милиона евра, а према АК-у том мјером би био погођен један проценат аустријских домаћинстава.

Грађани са имовином у вриједности већој од десет милиона евра требало би да плаћају на то порез од два одсто.

Код имовине вриједније од 100 милиона евра порез би био три одсто.

То би, сматра Мартербауер, држави годишње донијело седам милијарди евра.

Аустрија је од 1954.до 1993.имала порез на имовину, која је укинута због малих прихода, јер су тим порезом била погођена само предузећа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана