Хакери у униформи Бундесвера, чиме се баве њемачки "кибернетички ратници"
Сајберспејс, или кибернетички простор, фронт је на којем се воде модерни ратови. То се види и на примјеру Украјине. Чиме се конкретно баве њемачки "кибернетички ратници"?
Њемачки Центар за кибернетичке операције (ЗЦО) је смијештен недалеко од Бона, у идиличном градићу Рајнбаху на самој обали Рајне. Ту у касарни Томбург, Бундесвер се бави дигиталним вођењем рата. Оно што се ради у ЗЦО обично се назива хаковање – кривично дјело за које се може завршити и у затвору.
Њемачке војникиње и војници у том центру по налогу државе – вЈежбају упадање у туђе компјутерске мреже, уче како се краду важне информације, манипулишу подаци и како се у случају потребе искључују комплетне компјутерске мреже.
Њих око 200, међу њима само три жене, траже слабе тачке противничких ИТ система, али покушавају и нападе на ИТ инфраструктуру Бундесвера како би пронашли слабе тачке у својој одбрани.
Центар за кибернетичке операције ЗЦО је део Командног кибернетичког и информационог центра који је формиран 2017. Има више од 20 локација широм земље – већина је пак у Бону и око Бона. Ту је и ИТ чвориште Бундесвера чије системе хакери желе да заштите. У близини се налази и Савезни завод за безбједност и ИТ, као и Цyбер Дефенсе Центер њемачког "Телекома".
Хакери – мала инвестиција, велика штета
Питање кибернетичке сигурности је био приоритет берлинске политике и пре руског напада на Украјину.
Све интензивније испреплетање аналогног и дигиталног свијета, нападачима у кибернетичким водама нуди могућност да с релативно малим инвестицијама направе велику штету. На примјер, када се ради о снабдијевању водом, струјом, сигурности летења, те контроли саобраћаја.
У коалиционом споразуму стоји: "Бундесвер мора бити у стању да заједно с другим савезним агенцијама успешно дјелује у кибернетичком и информацијском простору." Рат у Украјини је додатно интензивирао расправе о овој теми. Порасла је забринутост од руских кибернетичких напада.
Почетком јуна у Бундестагу је усвојен закон којим се Бундесверу ставља на располагање 100 милијарди евра, а наредних година за "дигиталне потребе" би од те суме требало да потроши чак око 20 милијарди!
Листа материјала које треба набавити је дуга, од дигиталних радио-уређаја, па све до комплетних информатичких система. Само један мали дио тог новца биће стављен на располагање кибернетичким ратницима.
Најскупљи су људи
Хакерима у униформи не треба скуп хардвер. "Нама није потребно 60 тона гвожђа као што је то случај код неког борбеног тенка", каже нам један члан ЗЦО. Али с друге стране, оно што је скупље и теже је добити су – специјалисти.
Током своје недавне посете министарка одбране Кристине Ламбрехт је "рекламирала" Бундесвер као доброг послодавца. А то значи да Бундесвер већ током образовања нуди добре плате, а касније и добре шансе у каријери и социјалну сигурност.
Један војник нам каже да је мотивисан и из једног другог разлога: "Овде по државном налогу радим оно због чега бих иначе морао да рачунам да ћу имати посла с полицијом."
А за то му је потребна "лиценца за хаковање", односно службена дозвола. Сваку операцију у оквиру које се "упада" у туђе мреже мора одобрити врх Министарства одбране, минимално на нивоу државног секретара. А колико често се то догађа? То нико у Рајнбаху није хтео да нам открије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.