Гроб највећег освајача у историји вјековима нико не може да нађе VIDEO

То је земља Џингис кана, ратника који је покорио свијет на коњу. Његова прича испуњена је отмицама, крвопролићима, љубављу и осветом. Џингис кан некада давно владао је свиме између Тихог океана и Каспијског језера.

И прије него што ће умријети, затражио је да буде сахрањен на тајном мјесту. Ожалошћена војска преносила је његово тијело у његов родни крај, убијајући свакога на кога би наишла како би сакрила пут којим се кретала. Кад су владара напокон сахранили, његови војници су пројахали на 1.000 коња преко тог мјеста како би уништили сваки траг.

За 800 година од његове смрти нико није успио да пронађе гроб Џингис кана. Стране експедиције покушале су да га траже кроз историјске текстове, преко пространстава, чак и посматрајући Монголију из свемира.

Национална географија је сателитским снимцима покушала да пронађе гробно мјесто. А оно што је у свему томе најзанимљивије јесте да - Монголи не желе да се уопште нађе.

Није ствар у томе да Џингис кан није значајан за ту земљу, управо супротно. Његов лик је на новчаницама и на вотки, па толико популаран вјероватно није био још од своје смрти 1227. године.

За странца би могло да буде компликовано да разумије тај табу у потрази за гробом. Опирање проналаску често је повезивано са причама о проклетству, о вјеровању да ће свијет престати да постоји ако се гроб пронађе.

Ријеч је легенди о Тамерлану, турско-монголском краљу из 14. вијека чији су гроб совјетски археолози отворили 1941. године. Одмах након узнемиравања тог гроба, нацистички војници напали су СССР, и започело је крвопролиће на источном фронту.

Преводилац Бут Уелун сматра да је ријеч о поштовању. Џингис кан једноставно није хтио да га пронађу.

“Они су урадили толико тога, све у настојању да сакрију гроб”, истакла је она. Његово отварање било би кршење његове посљедње жеље.

Осим тога, и многи технички проблеми спречавају проналазак гроба. Монголија је огромна и неразвијена, више од седам пута је већа од Велике Британије, а има само два одсто дужине британских путева.

Становништво је тако ријетко насељено да је од ње ријеђе насељен само Гренланд. У таквим околностима, сваки поглед представља епска дивљина.

Доктор Димаџав Ерденебатар, шеф Одјељења за археологију Државног универзитета у Улан Батору, био је дио прве заједничке експедиције која тражи гроб.

Јапанско-монголски пројекат назван “Гурван Гол”, у преводу “Три ријеке”, фокусира се на Џингис-каново родно мјесто у провинцији Кхнти кроз коју протичу ријеке Онон, Керлен и Тул. Било је то 1990, исте године кад је дошло до монголске демократске револуције. Међутим, са новом влашћу је обустављена потрага.

Ерденебатар вјерује да су припадници народа Сионгнуа били преци Монгола, што је теорија у коју је вјеровао још Џингис кан. Зањући њихове погребне обичаје, то би можда могло да помогне у потрази за Џингис каном. Краљеви Сионгнуа сахрањивани су на дубину већу од 20 метара у коморе од балвана, с ознаком на површини у облику квадрата од камења.

Ерденебатару требало је 10 година да ископа први гроб у коме је пронашао многе драгоцијености.

Многи вјерују да је Џингис канов гроб испуњен сличним благом прикупљеним широм монголског царства. То је један разлога зашто је занимање странаца и даље тако снажно.

Такав гроб би могао да се сакрије пуким уклањањем камења за означавање, а са главном комором на дубини од 20 метара могло би бити немогуће пронаћи га у пространствима Монголије.

Када су питали Ерденбатара да ли мисли да би Џингис канов гроб икада могао да буде пронађен, одговорио је мирним, скоро незаинтересованим слегањем рамена. Већ и сада његов живот неће бити довољан за сав његов рад. Историја је превелика.

Легенде кажу да је Џингис кан сахрањен на врху планина Кентии, Буркан Калдун, око 160 километара сјевероисточно од Улан Батора. На тој планини се сакривао још као младић и заклињао се да ће се тамо вратити тек кад умре.

Научници се, опет, не слажу гдје би тачно могао да се налази на тој планини. Они користе историјске записе како би лоцирали гробно мјесто, само, слике до којих долазе често су контрадикторне. Хиљаду коња који галопирају сугеришу да је ријеч о долини или низији.

Да ствар буде гора, идентификовано је чак пет планина које се зову Буркан Калдун, а на ту једну која се сматра светим мјестом, не могу да ступе жене. Чак је и околина била затворена за све осим за краљевску породицу.

Кан Кентии је данас строго заштићено подручје под заштитом УНЕСКО-а, тако да је Буркан Калдун остао је ван досега истраживача.

Зашто то остаје тако контроверзна тема у Монголији? Џингис кан је напросто највећи монголски јунак.

Запад га се сјећа само као освајача, а Монголи га се сјећају по ономе што је створио. Његово царство повезивало је Исток и Запад, омогућило је процват Пута свиле. Његова владавина је открила концепте дипломатског имунитета и вјерских слобода. Успоставио је поуздану поштанску службу и коришћење папирног новца.

Џингис кан није само покорио свијет, он га је и цивилизовао. Он је до данас остао лик од огромног поштовања, што је разлог зашто Монголи желе да му се гроб не узнемирава.

“Да је хтио да га пронађемо, оставио био нам некакав знак”, сматрају они.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.