Грандиозне палате домови предсједника

Борис Ђурић
Грандиозне палате домови предсједника
Грандиозне палате домови предсједника

Предсједничке палате представљају дом предсједника сваке државе на свијету и често рефлектују моћ и богатство држава. Често су то грандиозна здања са јединственом архитектуром и стилом. Осим грандиозне палате у коју се недавно уселио турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган ту је и неколико предсједничких палата које представљају изузетно сједиште свјетских лидера.

Једна од најграндиознијих предсједничких палата је палата америчког предсједника Барака Обаме, позната као Бијела кућа. Зграда изграђена у неокласичном стилу начињена је од бијелог аква шкриљца. Изградња је трајала осам година и завршена је 1800. године. Палата има 132 собе, 35 купатила и шест спратова. Кухиња Бијеле куће може послуживати више од 140 гостију, а да би је окречили потребно је 2.100 литара фарбе. Бијела кућа има око 6.000 посјетилаца сваки дан.

Импозантна предсједничка палата, направљена у неокласичном стилу налази се и у Душанбеу, престоници Таџикистана. Палата има 64 огромна дорска стуба и испред ње се налази највиши стуб на свијету предвиђен за државну заставу, чија висина износи 165 метара. На њој се вијори застава величине 1.800 метара квадратних, због чега је палата уврштена у Гинисову књигу рекорда. Изградња палате коштала је око 300 милиона долара и у њој тренутно борави предсједник Емомали Рахмон.

У најљепше предсједничке резиденције спада и Ак Орда, палата Нурсултана Назарбајева у Казахстану, која је висока 80 метара и у којој се налази сва предсједничка администрација. Палата изгледа одлично са својом плаво-жутом куполом, на чијем врху се налази златна статуа сунца и степског орла. Палата има седам спратова на којима се налазе просторије различите намјене, као што је велика централна сала за пријем страних званичника и сала са куполом, у којој се одржавају састанци казахстанске владе. Палатом доминира златна боја, а за покривање подова коришћен је 21 тип мермера.

Предсједничку палату у Абу Дабију дизајнирала је компанија "Вилсон асошијетс" и према некима процјенама то је најскупља предсједничка палата на свијету, чија је изградња коштала 490 милиона долара. Главна зграда има око 180.000 квадратних метара, док се око ње налазе мање виле и палате.

Важно је поменути и сједиште чешког предсједника Милоша Земана, чији дом се налази у правом дворцу. Дворац Праг је највећи антички дворац на свијету и пронашао је своје мјесто у Гинисовој књизи рекорда. Направљен је у деветом вијеку и био је сједиште римских императора, краљева Бохемије и предсједника Чехословачке.

Смјештен је на подручју од 45 хектара, а дуг је око 570 метара, док му ширина износи 130 метара. Његове зграде буквално представљају примјер сваког архитектонског стила у посљедњих хиљаду година. У њему се налази неколико цркава, велике сале и баште.

Међу најграндиознијим палатама на свијету сигурно је и Кремљ, сједиште руског предсједника Владимира Путина. Он је у ствари смјештен у Великој кремљској палати, која је направљена да би се представила грандиозност руске аутократије. Палату је 1849. године направио Константин Тон, мајстор цара Николаја Првог и служила је као царев московски дом. Палата има 25.000 квадратних метара, висока је 47 метара и има око 700 соба. У склопу ње налази се девет цркава, мања палата Терем, као и пет сала за пријеме које су назване по различитим одликовањима које је руска империја некада дијелила.

Палата Огузкан представља изузетну предсједничку зграду Туркменистана, коју је дизајнирао некадашњи предсједник Сепармурат Нијазов. Зграда је направљена 2011. године, а изградња је коштала 250 милиона долара. Централно мјесто палате преставља златна сала, у којој се одржавају билатерални разговори највишег нивоа.

Сједиште бразилског предсједника у Бразилији, познато као Паласио до Планалто, дизајнирао је свјетски познати архитекта Оскар Нејмајер. Палата је завршена 1960. године и била је једна од првих зграда направљених у новом главном граду Бразила. Она рефлектује једноставност и модернизам којем је бразилско друштво тежило посљедњих пет деценија. У склопу палате, у којој тренутно борави предсједник Дилма Русеф, 1991. године направљен је базен величине 1.600 квадратних метара да би се повећала безбједност око зграде и побољшала влажност током љета.

Неизоставна је и Јелисејска палата у којој борави француски предсједник Франсоа Оланд и која је смјештена на Јелисејским пољима Париза. На улазу у монументалну палату налазе се четири јонска стуба иза којих је церемонијално двориште у којем се примају страни званичници. Са обје стране дворишта смјештени су вртови док се у средини налази централна зграда у којој је сала части, гдје француски предсједник прима госте. Палата, коју је направио маркиз Помпадур, отворена је за јавност током Дана европског насљеђа.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана