Градић са 1.300 становника одбранио се од пандемије прије више од вијека

Агенције
Градић са 1.300 становника одбранио се од пандемије прије више од вијека

Крајем 1918. године, свјетском становништву смрт је пријетила са свих страна. Вребале су их очи шпанске грознице.

Пандемија је захватила стотине милиона људи у Европи, Африци, Азији и широм САД. Тамо су разорени били градови, села и засеоци од Аљаске до Тексаса.

Ганисон, пољопривредни и рударски градић са око 1.300 људи, имао је посебан разлог за страх. Двије жељезничке пруге повезивале су га са Денвером и другим густо насељеним мјестима, од којих су многа била тешко погођена вирусом.

“Грозница нам је за петама”, писао је Ганисон њуз 10. октобра 1918. године.

Карантин против цијелог свијета

Оно што се затим десило, могло би да буде поучно и за данашњицу, с обзиром на то да смо у сред глобалне здравствене опасности - коронавируса.

Ганисон је прогласио карантин против цијелог свијета.

Подигнуте су барикаде, забрањени посјетиоци, затворене школе и цркве и забрањене су забаве и улична окупљања, а сви који овога не придржавају ишли су право у затвор. Карантин је трајао четири мјесеца.

План је успио. У Ганисону није постојала ни једна једина заражена особа послије прва два таласа вируса, која су била далеко најсмртоноснија. Научници су истраживали касније ову заједницу, јер је успјела да уради оно што се наизглед чинило немогућим, пише Гардијан.

Начин на који се Ганисон понашао услијед ситуацјие са вирусом, односно заштитни карантин, посебно је импресиван када се узме у обзир да је скоро сваки оближњи град, па и округ био озбиљно погођен пандемијом”, кажу са Медицинског факултета Универзитета у Мичигену у извјештају из 2006. године.

“Град Ганисон био је изванредан”, била је оцијена Пентагона.

Шта можемо да научимо?

Искуство овог малог града од прије једног вијека не пружа нам, свакако, детаљно упутство како би данас требало да се понашамо у сличним ситуацијама.

Постоје два велика разлога за то: Први разлог је то што није иста болест у питању. Други је далеко већа повезаност (али и зависност) људи и градова.

Међутим, није лоше да се подсјетимо тога да ипак постоји начин да се избјегне катастрофа, па чак и када је оволиких размјера. Око трећине глобалног становништва било је заражено, а између 30 и 50 милиона људи је преминуло. Један мали, забачени град је успио да се одупре.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана