Глад за чоколадом је све већа, уништава шуме Африке
Како се наводи у истраживачкој студији садња какаа уништава заштићене шуме у западној Африци. Глобална трговина чоколадом, вриједна више милијарди долара на годишњем нивоу, као резултат има широко распрострањеног крчења шума у Обали Слоноваче и Гани.
Какао који се често „илегално“ гаји мијеша се са правим, а саставни је дио чоколада које се нуде на тржишту. Више од 40 одсто какаа на тржишту долази из Обале Слоноваче.
Свјетска глад за чоколадом све је већа. Чоколадна индустрија „помаже“ катастрофално уништавање прашума западне Африке, како би се засадио какао. Ако се нешто не предузме, до 2030. године на Обали Слоноваче шуме ће нестати.
Сателитске мапе Обла Слоноваче и Гане показују да су дијелови некадашње густе шуме постали плантаже какаоа од 2000. године. Какао је засађен на трећини земљишта ове државе. Процењује се да је свјетска трговина чоколадом прошле године вриједила више од билион долара.
Најважнији састојак какаа производи се од семена тропског дрвета Theobroma cacao. Пореклом је из Јужне Америке, али већина се сада производи у Африци, при чему Обала Слоноваче и Гана чине две трећине светске производње.
Производња какаа сматра се уточиштем за кршење људских права, а чоколада је дуго била повезана са ропством. Али најновија истраживања такође повезују "лагану чоколадну ужину" са климатским и биодиверзитетским кризама које ризикују настанак катастрофални слом биосфере наше планете.
Попут тропских региона, западна Африка брзо губи своје шуме. Процењује се да је Обала Слоноваче изгубила више од 90 одсто од 1950. године, док се сматра да је Гана изгубила најмање 65 одсто шума. Производња какаа је означена као један од главних узрока крчења шума у обе земље, поред рударства, селективне сече и друге пољопривреде, али није извјесно у којој мјери и са којом одговорношћу.
Међународни тим истраживача одлучио је да прецизно мапира обим узгоја какаа у крченим подручјима користећи сателитске снимке које ће касније да упореди са областима мапираним у Светској бази података заштићених подручја.
„Најзначајнији покретач крчења шума у производњи какаоа је сиромаштво“, рекао је Кваме Осеи, директор „Rainforest Alliance“ за Гану и Нигерију.
Узгајивачи какаа у западној Африци добијају само шест одсто малопродајне цене чоколадице. И они су на губитничком крају ланца снабдевања, подносећи терет хронично ниских цена и са мало могућности за преговоре. Они су на првим линијама климатске кризе, што их чини рањивим на сушу, штеточине и болести које могу да десеткују жетву. Заузврат, деградација земљишта често доводи до трансформације шумских подручја, укључујући заштићена подручја, у нове плантаже какаоа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
