Ево гдје се најмање ради и највише изостаје са посла у ЕУ

Међутим, разлике по оба критеријума, и броју радних сати и удјелу оних који изостају са посла, знатно варирају од земље до земље.

Норвешка због кризе може да "докрајчи" Европу и Њемачку.

Тако је, на примјер, међу запосленима на пуно радно вријеме који имају од 20 до 64 године, према подацима за прошлу годину, највећа разлика у броју радних сати између мушких и женских радника забиљежена у Холандији, гдје мушкарци недјељно имају у просјеку 38,2, а жене 35 радних сати.

Изостанци са посла

Незнатно је мања разлика између запослених мушкараца и жена у Ирској, у којој радна недјеља мушкараца траје 39,6 радних сати, а жена 36,8 сати.

Најмања је, пак, разлика између броја радних сати у Румунији, Летонији, Литванији и Мађарској, у којима недјеља траје готово идентичан број сати код запослених оба пола, преноси Пословни дневник.

Рекордери ЕУ по броју радних сати, с више од 40 сати, иначе су мушки радници у Румунији, Грчкој, Пољској, Кипру и Словенији, док више од 40 сати не раде жене ни у једној ЕУ чланици.

Највећи број радних сати имају уговорене жене које су запослене у Румунији (39,8), те Бугарској, Литванији, Летонији и Словенији.

Најкраћу радну недјељу имају мушкарци у Белгији (37,4 сата), а код жена су то Холанђанке са поменутих 35 сати. Што се Хрватских података тиче, они су на нивоу ЕУ у златној средини – просјечна радна недјеља Хрвата има 39,1 сата, а Хрватица 38,3 сата.

За разлику од радних сати у недјељи, жене генерално гледајући с посла изостају више. Наравно, то се повезује и с чињеницом да жене рађају и више су ангажоване на бризи о дјеци, а аналитичари ХЗЗ-а указују и на то да разликама у обиму изостајања с посла између појединих земаља доприносе управо и разлике које су присутне у погледу регулације боловања и родитељског одсуства радника и њихове примјене у свакодневном животу.

Највеће разлике у постотку мушкараца и жена који изостају с посла према подацима за прво тромесечје ове године уочене су, пак, у некадашњим социјалистичким земљама, а рекордери су Чешка и Словачка.

У Чешкој је та разлика чак 10 постотних бодова (мушкараца је изостало 5,1, а жена 15,1 одсто), док је разлика у Словачкој још и израженија (изостало је 4,8 мушкараца и 15,1 одсто жена).

Малта: Жене више раде

Та је разлика у ЕУ, иначе, најмање видљива у Шпанији, а занимљиво је и да у само једној земљи мушкарци изостају са посла више него жене, а тај случај је Малта.

Укупно гледајући, најмање изостају са посла и мушкарци и жене у Бугарској, Румунији, те Малти.

У Хрватској се по правилу перципира да је она екстреман случај високог броја изостанака и тзв. лажних боловања, а и послодавци упорно упозоравају да то за њихово пословање представља акутан проблем и велико оптерећење, но гледају ли се подаци из ХЗЗ-ове анализе, а они се односе на ову годину у којој нема тако изражених "пандемијских" изостанака, Хрватска по том критеријуму ипак није међу рекордерима у ЕУ.

У седам земаља, наиме, већи је удио мушкараца који изостају са посла (Шпанија, Француска, Кипар, Холандија, Аустрија, Финска и Шведска), док више жена него у Хрватској изостаје с посла у осам држава (Чешка, Естонија, Француска, Кипар, Аустрија, Словачка, Финска и Шведска). Тачније, изостанке је у првом кварталу имало 7,4 посто запослених мушкараца и 10,9 посто жена у Хрватској, преноси б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.