Богати Нијемци су много богатији него што се мислило

Ту су стално нове студије у којима се често чује да богатство супер-богатих наставља да расте, док социјално угрожени остају социјално угрожени.

Многи сумњају да је то стварно тако, а у ствари - још је горе.

Нијемци су много, много богатији него што се мислило

Троје научника, Тило Алберс, Шарлоте Бартелс и Мориц Шуларик, анализирали су благостање Нијемаца и развој богатства од 19. вијека до данас. Њихова студија представља прву свеобухватну анализу дугорочног развоја неједнакости богатства у Њемачкој од 1895. до 2018. Заснована је на подацима о порезу, анкетама и листама богатих појединаца.

Један од њихових резултата је показао да су Нијемци богатији него што се процјењивало - и то за око 4.000 милијарде евра!

Ови научници процијењују да је укупна њемачка имовина 2018. била око 13.000 милијарди евра. Од тога је око 4.000 милијарди евра пословна имовина, а некретнине су вриједне више од 9.000 милијарди евра.

У односу на БДП, богатство Нијемаца је дакле 120 одсто веће него што се раније претпостављало. Другим ријечима: Њемачка је много, много богатија него што то сугерише званична статистика.

Али, како то да је богатство Нијемаца до сада било толико потцијењено? Главни проблем са којим су се троје аутора суочили су непрецизни подаци.

Свјетски ратови допринијели већој равноправности

А што се тиче расподјеле богатства у друштву, то зависи од периода који се посматра. Ако се погледа период од посљедњих стотинак година, богатство најбогатијих се није несразмјерно повећало: 1895. је један одсто најбогатијих посједовао половину укупног богатства, а данас тај дио становништва има (само) четвртину укупног богатства Њемачке.

Овај пад се скоро у потпуности десио у једној генерацији - између Првог свјетског рата и раних 1950-их. Док је богатство једног процента најбогатијих у Њемачкој значајно опало током овог турбулентног периода њемачке историје - удио богатства тих најбогатијих у укупном богатству Њемачке - мало се промијенио од послијератног периода.

Разарања изазвана Другим свјетским ратом су утицала на расподјелу богатства у Њемачкој, али у мањој мјери.

Главни разлог наглог смањења вриједности имовине богатих у периоду између два свјетска рата била је Велика депресија 1930-их у време Вајмарске републике.

Пословно богатство - најважнија компонента богатства најбогатијих домаћинстава - значајно се смањило. Многе компаније су изгубиле вриједност или су морале под стечај. Поред тога, имовина у виду некретнина, акција и обвезница значајно је изгубила на вриједности. Хиперинфлација из 1923. такође је изазвала нагло смањење богатства имућних у Њемачкој.

Други важан разлог смањења вриједности имовине богатих био је једнократни порез на имовину ("изједначавање терета"), који је уведен 1952. Свако коме је послије рата преостала значајна имовина, морао је да уплати укупно половину од процијењене вриједности те имовине - у компензациони фонд као такозвани порез за изједначавање терета. Уплате су могле да се врше у ратама - 30 година, дакле до почетка 80-их.

Новац из тог фонда је искоришћен за финансијску компензацију онима који су изгубили имовину у рату. Овај порез учинио је Њемачку једном од најегалитарнијих земаља на почетку послијератног периода.

А након тога, у протеклих 70 година, богати су додуше постали још богатији, али је и средња класа била у стању да брзо акумулира више богатства. Ово је дјелимично због чињенице да је између 1950. и 1980. све више људи могло да купи некретнине и профитира од сталног раста њихових цијена.

Од уједињења Њемачке јаз се све брже повећава

Њемачка домаћинства тренутно у просјеку имају имовину вриједну око 420.000 евра - значи кад се сабере сва имовина и подијели на број домаћинстава. Али, ако направите листу - од најсиромашних ка најбогатијим домаћинствима - и узмете вриједност која је тачно на средини те листе (медиан), онда је резултат имовина од свега 120.000 евра.

То показује да је богатство неједнако распоређено - наравно у корист имућне половине становништва.

Дакле, док половина Нијемаца може себи да приушти више, имовина људи са најнижим примањима - стагнира у посљедњих 40 година.

Тачније, просјечно богатство сиромашније половине Нијемаца крајем 1970-их било је исто тако велико - или мало - као и данас, наиме око 20.000 евра (поравнато према инфлацији). Ту нису узета у обзир примања из социјалног осигурања.

С једне стране, овај развој је био посљедица чињенице да примања скоро уопште нису расла тако да је ова група становништва могла много мање да штеди од богатих. С друге стране, сиромашнији су своју цркавицу улагали у полисе животног осигурања са нижим приносима или је стављали на књижице, а нису улагали у некретнине или акције. Зато и нису профитирали од брзог развоја цијена некретнина или дешавања на берзи.

Најбогатијих 10 одсто

Ионако сићушан удио сиромашније половине становништва у укупном њемачком богатству је од 1993. скоро преполовљен - са више од пет одсто на мање од три одсто.

Поларизација богатства била је посебно јака у Источној Њемачкој. А на Западу се просјечно богатство домаћинстава која су ионако у доњој половини лествице - чак мало и смањило (инфлација узета у обзир).

Док је 1993. просјечно богатство 10 одсто најбогатијих било 50 пута вецће од доње половине, 2018. је оно било чак 100 пута веће.

Другим ријечима, неједнакост у Њемачкој је огромна и од уједињења се нагло повећала. Притом треба имати у виду да се студија односи на период прије пандемије короне која је додатно погоршала ситуацију - односно још више повећала јаз у друштвима, па и у Немачкој, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.