Жене које су мијењале свијет: Клара Цеткин и Роза Луксембург
Не знамо да ли су Клара Цеткин и њена другарица Роза Луксембург овако замишљале жене у 21. вијеку и њихов положај у друштву, али крајем 19. и почетком 20. вијека водиле су велику борбу за оно што се данас подразумијева
Клара Цеткин, била је кћи сеоског учитеља и жестоко се борила за права жена и радница цијелог живота. Захтијевала је једнаке плате за жене и мушкарце, залагала се за право гласа и уопштено побољшање положаја жена у друштву. Њен животни партнер био је јеврејски револуционар Осип Цеткин, и са њим је живјела у Паризу. За њега се никада није удала, али је ипак промјенила своје дјевојачко презиме Ајснер у Цеткин. Имали су двојицу синова.
Послије смрти супруга, са синовима који су имали само 6 и 4 године, и без средстава за живот, преселила се у Штутгарт гдје се запослила као уредница пролетерског женског часописа “Једнакост”.
Десет година од смрти супруга, удала се за 18 година млађег пјесника и сликара Фридриха Зундела. Наставила је са својом борбом за побољшање положаја жена у друштву и говорила је да би брак требало поставити на темеље међусобног помагања и допуњавања, као и ослобађања од стереотипне улоге полова у васпитавању дјеце.
У Москви је водила женски секретаријат “Треће интернационале”, гдје и бјежи 1932. пред нацистима. Умрла је пола године касније, у 76. години живота, у дворцу недалеко од Москве. Њеној сахрани, 1933. године, присуствовало је више од 600.000 људи, а њена урна налази се у зидинама Кремља у Москви.
Њена другарица Роза Луксембург рођена је, 5. марта, у породици пољских Јевреја 1871. године. Са 18 година стигла је у Цирих да студира право и економију, а убрзо је проглашена и за најбољег циришког студента. Била је изузетно политички активна, упркос предсрасудама везаним за жене у политици и заступала начела социјализма и социјал демократије. Са 27 година удала се за Густава Либека и стекла њемачко држављанство, преселила се у Берлин, кроз разне новинске чланке нападала њемачки милитаризам и империјализам. У затвору је била три пута, због политичких активности. Учествовала је у неуспјешној револуцији у Берлину, у јануару 1919. године, и са стотинама других, ухваћена је, мучена и убијена.
Њхова борба довела је до тога да се први Дан жена обиљежи 1909. године у САД. Овај датум је подсјетник и на пожар у фабрици текстила у Њујорку, у којем је погинуло више од стотину жена. Вјерује се да су оне биле задржане унутар фабрике да би биле спречене да штрајкују са другим радницима. Тада се радило десет сати дневно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
