Зашто се кад неко банчи каже да ужива као краљ Милан?

Г.С.
Зашто се кад неко банчи каже да ужива као краљ Милан?

Краљ Милан Обреновић био је пасионирани љубитељ умјетности, друговао је са Тулуз Лотреком и да је имао велику колекцију импресионистичких слика.

Боемски насторојен, какав је био, српски владар се након абдикације одлично уклопио у свијет француских умјетника, кабареа и дама “сумњивог морала”, поставши тако један од првих чланова европског племства који је увидио величину и љепоту импресионистичког сликарства.

Тако нам је све до данас и остало да се за неког ко банчи, троши много и ужива у животу, каже да – живи као краљ Милан! То је изрека која је настала још за вријеме његовог живота.

И не само то. Да ли сте знали да је први Србин у Америци - Ђорђе Шагић, учествовао у оснивању Тексаса? Или да је Црногорац Александар Лексо Саичић у двобоју поразио самураја? Или да је Хрватица Марија Јурић Загорка, осим што је била књижевница, била и једна од првих новинарки у Европи?

О свим овим и многим другим занимљивостима из наше и историје нама сусједних народа писала је у књизи “Историјски забавник - озбиљно забавне приче од Драве до Јужне Мораве”, ауторка Александра Богдановић.

Она је у овој књизи забиљежила приче о о људима који су живјели у периоду од турских освајања, па све до Другог свјетског рата. Књига, како је објаснила, је подијељена у три поглавља - Приче крунисаних глава, Приче јуначких и одважних глава и Приче учених, даровитих и одлучних глава.

“Када су у питању личности из прошлости Србије трудила сам се да избор буде што разноврснији, да се у књизи нађу и приче о краљевима и краљицама, али и јунацима из наше богате прошлости, па и авантуристима, неправедно заборављеним добротворима… На пример, једна од мојих омиљених личности из књиге је прота Радослав Грујић, 'српски Индијана Џоунс', човек који је пронашао гроб цара Душана и који је током рата радио на спашавању мошти наших светитеља са Фрушке Горе пред најездом усташа… Након рата је много страдао и данас је углавном непознат јавности, а штета је”, објашњава Богдановић.

Дотакла се и личности из историје сусједних народа, те се ту, како објашњава, водила тиме да, нарочито млађе генерације, слабо познају приче из историје земаља бивше Југославије.

“Мој утисак је да ми, нажалост, генерално слабо познајемо једни друге и често нисмо свесни колико заједничке историје имамо. Зато сам бирала значајне личности из националних историја суседа, али сам се водила и тиме да покажем како и колико су оне повезане са српском историјом и личностима из ње. На пример, Ита Рина, словеначка глумица и једна од највећих филмских звезда Европе између два рата, била је добра пријатељица нашег Нобеловца Иве Андрића, а добар део живота је и провела у Србији, нарочито након удаје”, навела је Богдановић за наш портал.

Осврнула се и на то што многи сматрају да је историја “досадна” и да је у разговору са другима сазнала да су у школи били “бомбардовани” са учењем година и непотребних информација.

“Мање познате личности у књизи бирала сам, у првом реду, тако да покажем колико то није истина и колико историја може бити узбудљива. За мене нема лепшег осећаја него кад и сама откријем неку мени непознату личности или информацију, па онда кренем да истражујем и откривам њену причу. Надам се да сам део те моје опчињености и успела да макар делимично пренесем и на странице ове књиге”, навела је за наш портал Богдановић.

Ко је написао Сретењски устав

У књизи Александре Богдановић сазаћете и све о Димитрију Давидовићу, творцу првог устава модерне Србије, донијетог на Сретење 1835. године. Она наводи да је Давидовић био човјек невјероватно широког спектра знања, али и веома несрећне судбине - дипломата, министар, публициста и уредник првих српских новина – “Новина србских”.

“Дакле, осим као уставописац, у историју се уписао и као први српски новинар. Ипак, највише трага оставио је на месту 'попечитеља' тј. министра. Његовим заслугама отваране су школе по Србији, штампане књиге, радило се на описмењавању… Устав који је написао био је један од најлибералнијих у тадашњој Европи, настао по угледу на оне који су већ постојали у Француској и Белгији”, навела је она.

Ипак, испада да ништа од тога није било довољно да га историја запамти, наводи наша саговорница, те додаје:

“Након што је Сретењски устав престао да важи и то једва месец дана по усвајању, кнез Милош је сав свој бес због ограничавања своје власти (што је било предвиђено уставом) сручио на Давидовића. Он је по кратком поступку пензионисан и на неки начин из Београда 'протеран' за Смедерево. У том граду је и умро и временом је потпуно заборављен”.

И тако, поручује Богдановић, долазимо до једног парадокса - Србија данас дан доношења Сретењског устава слави као Дан државности, “али да питате људе - како се звао човек који је написао тај Устав и ко је он био, сумњам да би много људи знало да одоговори”, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана