Жан-Пол Сартр егзистенцијалиста и књижевник , умро је на данашњи дан 1980. године

Сартр се бавио идејама индивидуалне слободе, избора и егзистенцијалног пројекта, те идејама о неизбјежности ангажовања и одговорности писца и човјека, као и егзистенцијалном психоанализом.

Настојао је да створи синтезу егзистенцијализма и марксизма, а у књижевности концепт „ангажоване литературе“.

Сартр је написао филозофске списе „Биће и ништа“, „Имагинарно“, „Егзистенцијализам је хуманизам“ и „Критика дијалектичног ума“, романе „Мучнина“ и „Путеви слободе“, драме „Прљаве руке“, „Несахрањени мртваци“, „Ђаво и Господ Бог“, „Иза затворених врата“ и „Блудница достојна поштовања“, есеје „О Бодлеру“ и „Шта је књижевност“, те аутобиографију „Ријечи“.

Његови позоришни комади „Иза затворених врата“, „Прљаве руке“, и „Ђаво и Господ Бог“ стекли су свјетску славу.

Сем „Мучнине“, од прозних дјела на гласу је његова збирка приповједака „Зид“ и аутобиографска проза „Ријечи“.

Најбољи есеји су му „Бодлер“, „Глумац и мученик“ /о пјеснику Жану Женеу/, а посљедње Сартрово дјело је монументална студија о Гиставу Флоберу „Породични идиот“.

Сартр је одбијање Нобелове награде објаснио ставом да му као писцу не требају признања јер му је дужност да пише, те чињеницом да су културе Истока и Запада и даље супротстављене умјесто да се прожимају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.