Војислав Суботић - родоначелник српске хирургије
БИЈЕЉИНА- Српски љекар Војислав Суботић (1859-1923), шеф Хируршког одjељења Општедржавне болнице у Београду и оснивач Медицинског факултета у Београду, умро је на данашњи дан 1924. године.
Војислав Суботић објавио је низ радова из абдоминалне хирургије, урологије и ортопедије.
Био је резервни санитетски пуковник и водећи хирург у Србији крајем 19. и почетком 20. вијека.
Његово име је у толикој мјери повезано са оснивањем, развојем и афирмацијом српске оперативне медицине да се умногоме може тврдити да је био родоначелник практичне хирургије у Србији.
Као млад, даровит и амбициозан љекар, Суботић је желио да се усавршава. По завршетку студија, ради на патолошкој анатомији, а затим као аспирант на Хируршкој клиници професора Едуарда Алберта, познатог чешког хирурга који је био професор хирургије у Бечу.
Алберт је познат по Албертовом шаву, који је увео у употребу у дигестивну хирургију.
Војислав Суботић је основао и прво хируршко одјељење Земунске болнице. На позив Српског санитета, иако млад хирург, отворио је прво хируршко одјељење у Београду 1889. године у тадашњој Палилулској болници.
У рату са Бугарима и балканским ратовима стекао је многа искуства заснована на повредама малокалибарским оружјем, које узрокује велика разарања ткива.
Године 1906. Суботић је први пут изабран за предсједника Српског лекарског друштва.
Војислав Суботић је 1916. године конструисао шину за имобилизацију бутне кости и показао је на Париској академији медицине, због чега је изабран за члана Париског хируршког друштва.
Суботић је био један од првих хирурга у свијету који је примијенио репарацију крвног суда умјесто подвезивања. Почетком 1918. године, он се вратио на Крф и ставио на располагање министру војном, одакле је отишао у Солун.
Радио је на фронту и изабрао Другу армију, чији је командант био војвода Степа Степановић. Суботићево искуство и његови савјети често су помогли у спасавању великог броја тешких рањеника.
Послије дугогодишњег и напорног рада, Суботић је поставио темеље прве хируршке литературе и постао родоначелник не само српске хирургије, већ цјелокупне опративне медицине.
За допринос медицинској науци и хируршкој пракси професор Војислав Суботић је за живота добио највише награде, одликовања и признања.
Био је члан Француског, Њемачког и Међународног хируршког друштва, Пештанског љекарског друштва, као и члан члан Париске академије медицине.
Војислав Суботић преминуо је 1923. године у Београду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
