Вaн Гог - "сликaр сунцокретa"

Срна
Foto: Агенције

БИЈЕЉИНA- Сликарски геније Винсент ван Гог (1853-1890), "луди самоубица" и "сликар сунцокрета", како су га назвали поклоници и критичари, умро је на данашњи дан 1890. године.

Породица је на Ван Гога гледала као на неког ко је осуђен на неуспјех. Од сваког посла који би започињао, било да је радио као продавац умјетнина, поморски официр или лаички проповједник, одустајао би врло брзо.

Године 1879. сели се у белгијски рударски регион гдје покушава да "žиви свој позив". Изнајмлјује стан код једне породице у Кусмесу и живи у сиромаштву. Невоље рудара остављају велики утисак на Винсента ван Гога.

Ван Гог се идентификује са људима који раде у Боринагеу, рударском басену у Белгији.

Почињее да слика животе сиротих људи.

Винсент ван Гог спуштао се на дубину од 700 метара како би осјетио тежину живота рудара. Свом брату Теу писао је да су га шокирали уски ходници и тама која доље влада.

По повратку кући, слика тамним бојама: поља и сељаке на раду.

За скицу слике "Људи који једу кромпир" била му је потребна цијела зима док је није заврШио. Његови радови препуни су туге.

Поједини ликови изгледају као да имају анатомску грешку.

У Нуенену је чак имао и такав луксуз да је посједовао сопствени атеље.

Ван Гог се убио 29. јула 1890. године, а револвер за који се верује да га је холандски сликар употријебио за тај чин продат је својевремено за 130.000 долара на аукцији у Паризу.

Нико није слутио да ће овај умјетник постати један од најзначајних сликара свих времена.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана