У Призрену откривена статуа Скендербега

Статуа је представљена на Дан заставе и независности Албаније, 28. новембра, пренио је Индекс онлајн.

Ђорђе (Ђурађ) Кастриот, познат у историји као Скендербег, био је једна од најинтересантнијих личности балканске и уопште европске историје друге половине 15. вијека, храбар борац против османских освајача.

Само презиме Кастриот можда долази од грчке ријечи “кастро” која долази од латинске “каструм”, што значи “тврђава, утврђење, каштел”, што може бити у вези са првобитним кастеланством у Канини, али, можда долази и од топонима: два кандидата за то постоје - село Кастриот код Дебра или пак Кастрат код Скадра.

Међутим, албански хроничар Ђон Музака, припадник једне од најмоћнијих арбанашких кућа у средњем вијеку, пише 1510. године да је Ђурађ Кастриот био “српске природе”.

Неки западни историчари прије два вијека су спекулисали о зетском братству Браниловића као родовском исходишту Кастриота, а њемачки историчар Франц Бабингер о српском кефалији Бранилу као Ђурађевом прадеди говори и пре пола вијека.

Други извори такође говоре о српском поријеклу Павловог оца, неки помињу и грчко.

О његовом српском поријеклу свједоче и двије повеље које је издао један од дародаваца Хиландара Јован Кастриота Скендербег, отац Ђорђа Скендербега.

Јован је имао четворицу синова - Станишу, Репоша, Константина и Ђурађа.

Један од синова, Репош, сахрањен је на Хиландару.

На његовом гроб постављен је натпис “Репош Дука Илирски”.

На Хиландару је и гроб Јоакима Кастриота.

Претпоставља се да је ријеч о Јовановом оцу који је пред смрт узео монашки постриг, мада је током свог живота мијењао вероисповест у зависности од политичких савеза.

У Хиландару се налазе и остаци тзв. Арбанашког пирга, куле која је саграђена новцем Ивана Кастриоте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.