Тома Росандић - умјетник и академик

Срна
Foto: Архива

БИЈЕЉИНА- Српски вајар Тома Росандић (1878-1958), први ректор Академије ликовних уметности у Београду и члан Српске академије наука и уметности (САНУ), рођен је у Сплиту на данашњи дан 1878. године.

Каменорезачки занат учио је у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дјела створио у дрвету, са изванредним осећајем за његову структуру и материју.

Израдио је више јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

Опус Томе Росандића (крштено име Томасо Винћенцо) обухвата портрете, бисте, монументалне скулптуре, јавне и надгробне споменике.

Пред Први свјетски рат настанио се у Београду. У току рата повлачио се са српском војском, те је ратне године провео у емиграцији.

Након окончања рата, Росандић постаје професор на Умјетничкој школи у Београду.

Он је 1929. године направио кућу у улици Љубе Јовановића број 3, у којој је током наредних деценија живио и радио. Завјештао је Београду, тако да се у њој, од 1963. године, налази музејска поставка која садржи аутентичан намештај, прибор и лична документа Томе Росандића, као и дио његових радова.

Након Другог свјетског рата отвара мајсторску радионицу, коју ће 1955. посјетити Хенри Мур током своје изложбе у Београду. У том раздобљу посебно долази до изражаја Росандићев педагошки рад, док за кипарска остварења попут спомен бисте Иве Лоле Рибара, и монументалног Споменика палим борцима и жртвама фашистичког терора у Суботици, потврђују умјетников реноме којег је задржао и у новој друштвеној стварности. Године 1948. постаје редовни члан Српске академије наука и умјетности.

Познати радови су му: Уморни Борац у парку Калемегдан, Споменик Милану Ракићу на скверу испред Библиотеке града Београда, споменик Иви Лоли Рибару у Ђакову, споменик жртвама фашизма у Суботици, Његош у Требињу и композиција Играли се коњи врани пред Народном скупштином у Београду и др.

Поткрај живота враћа се у Сплит, те оставља Граду Београду свој стан и атеље, у којем ће 1963. бити отворен меморијални Музеј Томе Росандића. Почетком 1958. умире у родноме Сплиту.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана