Теслин пријатељ и невјероватни идеалиста: У Београд је први донио “чудотворну направу”
Био је 14. март 1883. године када је прво, историјско “хало” изговорено у Србији. Са једне стране је био Теша Николић, српски министар војни, а са друге капетан Коста Радисављевић.
Да долазак телефона у Београд најзаслужнији је био Панта Михајловић, савјетник и пријатељ Николе Тесле који је, право из Њујорка, гдје је био шеф фирме “Сименс-Халске”, ријешио да се врати у Београд и модернизује Србију.
Године 1882. он је добио право од краља Милана да у Београду подигне телефонске станице.
Београђани нису имали разумијевања за “новотарију” па је Михајловић сам и од својих пара повезао кафану “Три листа дувана”, у којој је било смјештено инжењерско одјељење војног Министарства, и касарну на Палилули.
Из “Три листа дувана” је разговарао Теша Николић, министар војни, а из касарне Палилула капетан Коста Радисављевић.
Остало је забуљежено да министар никако није могао да повјерује да је могуће “чути људе који нису ту” и да је све вријеме претраживао просторију не би ли пронашао скривеног помагача “преваранта” Михајловића. Тек када је схватио да није у питању превара, пристао је да поразговара.
Чудотворна направа
И министар и капетан су били одушевљени разговором, па је о “чудотворној направи” одмах обавијештен и краљ. Милан Обреновић је касније и сам разговарао телефоном и дао је налог скупштини да издвоји у буџету средства за увођење ове направе широм Србије. Скупштина је тај приједлог глатко одбила.
Михајловић је касније инсталирао још двије линије: повезао је Лицеј у Капетан Мишином здању са пожарном четом и Скупштину са полицијом.
Први међуградски разговор у Србији обављен је половином јануара 1886. за вријеме примирја у српско-бугарском рату. Разговор на релацији Београд-Ниш обавили су краљ Милан Обреновић и Милутин Гарашанин, предсједник владе.
Иако јавност није имала претераног разумијевања за “свјетске новотарије”, телефон је полако улазио у Србију. Јавни телефонски саобраћај у Београду је започео 1898. Тада је у Коларчевој задужбини инсталирана прва индукторска телефонска централа.
Сан Панте Михајловића тада се коначно остварио, пише Историјски забавник.
Без заслуга за Панту
Михајловић је са задовољством гледао како телефон полако али сигурно улази у српске домове. Заслуге за стизање овог изума у Србију није ни добио, ни тражио.
Након династичне промјене у Србији и доласка Карађорђевића на власт био је и надзорни инжењер електричне централе на двору од 1908.
Умро је 7. фебруара 1932. у Београду, од запаљења плућа и парализе срца у 78. години живота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
