Тесла је прије 128 година тајно дошао у Србију са задатком

Никола Тесла је боравио у Србији 1892. године како би промовисао своју „наизмјеничну струју“, током „рата струја“ са Едисоном. Међутим, истина је унеколико другачија. Тесла је у Србију дошао да би остварио једну од својих најгенијалнијих идеја – а то је  „свемирски програм“.

Тесла је ову идеју крио од Американаца, желио је да народ из којег потиче буде први који ће стићи на Мјесец, Марс, Венеру, Јупитер... И даље, како се програм буде развијао.

Међупланетарни брод

Пре доласка у Србију 1892. године, контактирао је намјеснике малољетног Александра Обреновића: Јована Ристића, Косту Протића и Јована Белимарковића.

Идеју су оберучке прихватили намјесници Ристић и Протић, али се Белимарковић згрозио и брод назвао сокоћалом!

Тесла је у јуну 1892. уговорио сусрет са намјесницима, којем су, осим ове тројице, присуствовали министар просвјете Андра Митровић и физичар Ђорђе Станојевић, са којим је Тесла раније успоставио блиску сарадњу. Станојевић је виђен за директора „Српског свемирског програма“, човека у сталној вези са Теслом. Том приликом, намјесницима су представљени планови за изградњу међупланетарног брода по Теслиним прорачунима.

Идеју су оберучке прихватили намесници Ристић и Протић, али се Белимарковић згрозио, како је рекао „сокоћалом“, чији су му цртежи показани. Уследио је разговор три намесника, док су Тесла, Митровић и Станојевић у суседној соби чекали да Ристић и Протић убеде Белимарковића да прихвати план. Требало им је више од два сата убеђивања не би ли Белимарковића натерали да промени мишљење.

Јоване, зар не желиш?

У Станојевићевим мемоарима стоји реченица, коју је чуо иза затворених врата, а изговорио је генерал Коста Протић: „Јоване, па зар не желиш да се српска тробојка прва завијори на Марсу?“ Белимарковић је пристао.

Коста Протић је напрасно умро, а Белимарковић се предомисио.

Тесла је напустио Београд 3. јуна, а већ сутрадан изненада умире Коста Протић. Човек, уз Митровића и Станојевића, највећи присталица Српског свемирског програма, а Белимарковић је променио мишљење.

Чудна светлост над Београдом

Ипак, ‘’Српски свемирски програм’’ је започет у августу 1892. године, када је Пашићева влада пала, а нови председник је постао Јован Авакумовић, човек близак Јовану Ристићу. На Ади циганлији је изграђена лабораторија где су, под Станојевићевим вођством и према Теслиним плановима, започели радови на успостављању „свемирског програма“.

Београђане је збуњивала чудна светлост.

Чудна грађевина збуњивала је савске аласе док је грађена, а на јесен је војска оградила простор око зграде. Те зиме, Београђане је збуњивала чудна светлост, повремено се видела из шуме на Ади Циганлији. У правцу неба извијали су се зраци зеленог, плавог и црвеног светла.

У априлу 1893. године, сва истраживања су нагло прекинута. Зграда је зврјала закатанчена, онда су дозидане помоћне зграде и на Ади је формиран затвор, који је био у употреби од 1928. до 1938. Уз помоћ оца Милана, Александар је збацио намесништво и прогласио се пунолетним. Авакумовић је смењен, нови председник владе Лазар Докић потписао је документ о обустављању „Српског свемирског програма“. Станојевић и остали научници су најурени из необичне зграде, документи су предати посланику Аустро-Угарске у Београду.

Тајни објекат 505

Да ли је почетком шездесетих година прошлог века Југославија тајно продала свемирски програм Америци? То је легенда, комбинација стварних и фиктивних догађаја, добро истражена у документарном филму „Хјустон, имамо проблем“ словеначког редитеља Жиге Вирца.

Изградња најмоћније тајне базе може се видети у филму "Хјустон, имамо проблем",

Заплет филма се врти око наводних тајних записа пионира југословенског свемирског програма Хермана Поточника, до којих је Тито дошао после Другог светског рата. Захваљујући томе, СФРЈ се, као трећи играч, укључила у свемирску трку и већ 1961. године имала је функционалан програм, захваљујући којем је могла послати човека у свемир.

То су сазнали Американци и у марту 1961. године Тито је у највећој тајности продао планове председнику Америке Кенедију. ЈФК два месеца касније најављује, ничим изазван, лет на Месец. Одмах након тога, Југославија је, уз велику подршку Америке, започела невероватан економски успон.

Специјална градња

Жељава је пројектована још давне 1957. године под шифрованим називом „Објекат 505“ у реализацији Специјалног одељења грађевинске управе тадашњег Министарства одбране. Главни пројектанти и реализатори су били пуковник др Љубо Кодеља и потпуковник Васја Смирнов, руски царски емигрант.

Овај документарни филм открива како је Тито у тајности саградио „Објекат 505“, Жељаву и како је развијан свемирски програм. Подземни аеродром Жељава све до 1992. године био је најмоћнија војна база на целом европском континенту, можда и шире.

Путин развија српски програм

Током недавне посете руског председника Владимира Путина, Србија и Русија су потписале Споразум о сарадњи у области истраживања и коришћења космичког простора у мирне сврхе. Споразум је са руске стране потписао генерални директор „Роскосмоса“ Дмитриј Рогозин, а српски потпис је ставио министар без портфеља Ненад Поповић.

Почетком 2020. године Србија је требала да има мисију у свемиру из Бајконура.

Милан Мијовић, докторант свемирског права и председник Канцеларије Србије за свемирске науке  (СЕРБСПАЦЕ) сматра да постоји широк спектар области којима Србија може да се бави, од свемирског права и политике, до науке.

- Можемо приступити разним програмима и успоставити сарадњу са свемирским агенцијама које нуде бесплатне сателитске снимке - каже Мијовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.