Тајне организације у Србији: Апис и Црна рука само су врх леденог брега

Ако пратите другу сезону серије "Сијенке над Балканом" онда знате да се добар дио радње заснива на дјеловањима тајних организација. И док је много тога од приказаног фикција, има и онога што је чиста историјска збиља. Црна рука, око ког се и плете добар дио радње "Сијенки", није било једино!

Почетком 20. вијека, а нарочито за вријеме Анексионе кризе, када је Аустроугарска припојила Босну и Херцеговину, на простору на коме су живјели Јужни Словени ниче велики број организација и тајних друштава. Циљ неких је био коначно уједињење са Србијом. Други су имали још и већи идеал - стварање заједничке државе свих Јужних Словена - Југославије

"То је био тренд тих деценија. На пример, Млада Босна је била само једна од многих национално-револуционарних организација, чији је циљ био политичко и национално уједињење. Само на територији Босне постојало их је најмање шест и то у Мостару, Сарајеву, Требињу... Све оне су се бориле против окупације и потом припајања Босне и Херцеговине Аустроугарској - објашњава за Историјски забавник историчар Добрица Јовичић.

Највећи траг у историји, свакако је оставила Млада Босна и њен члан Гаврило Принцип који је, 28. јуна 1914. године, убио надвојводу Франца Фердинанда што је Аустроугарска искористила као повод да започне Први свјетски рат.

О умијешаности једне друге тајне организације - Црне руке и њеног вође Драгутина Димитријевића Аписа, у Сарајевски атентат дуго се спекулисало. Црна рука, тајно друштво основано под именом Уједињење или смрт, било је надалеко познато по Мајском преврату - атентату на краља Александра Обреновића и краљицу Драгу 1903. године када је у Србији поново на власт доведена династија Карађорђевић.

Никада није доказано да је Апис организовао Сарајевски атентат. Према неким наводима, он чак никада није срео главне учеснике атентата - Гаврила Принципа, Трифка Грабежа и Чабриновића, иако поједини чланови Црне руке јесу сарађивали са члановима Младе Босне, а било је и оних који су били припадници обије организације.

"Никада није до краја разјашњено ко је све организовао Сарајевски атентат. Вероватно је Апис био тај који је вукао све конце, али он је био прави обавештајац оног времена и добро је крио своје трагове, па о његовим плановима и данас мало знамо", истиче Јовичић и додаје да су управо захваљујући атентатима који су били главно средство дјеловања за чланове ове двије организације, оне постале толико познате и упамћене и до данашњих дана.

Ипак, Млада Босна и Црна рука нису биле једине! На Балкану је у исто вријеме функционисало много удружења и тајних друштава са истим циљем - коначним ослобођењем од туђинске власти. Ово су нека од њих:

Народна одбрана

Народна одбрана је била национална организација у Краљевини Србији основана 1908. године у Београду у знак протеста против нелегалне анексије провинције Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске. Ова организација је из Краљевине Србије у Босну слала одреде ради борбе против Аустрије, а за вријеме Балканских ратова преко ове организације су регрутовани добровољци за борбу у Македонији.

"Омладински огранак ове групе била је организација Душан Силни. Реч је била о великом и добро организованом друштву. Када су Аустроугари послали ултиматум Србији, ставка 2 тог документа је захтевала распуштање Народне одбране и конфискацију њених средстава за пропаганду. Значи да је реч била о веома утицајном друштву", прича Добрица Јовичић.

Српска влада је у свом одговору навела да нема никаквих доказа да је ово друштво учинило ма какво кривично дјело, али да ће, ако се тако нешто докаже, распустити Народну одбрану. Ипак, за тим на крају није било потребе јер је Аустроугарска одбила приједлоге Србије и ускоро објавила рат.

Словенски југ

О удружењу Словенски Југ данас се веома мало зна. Створено је у Македонији 1902. године.

"Ако је Народна одбрана имала за циљ борбу против Аустроугарске, онда је Словенски Југ борбу водио против Турака. Има података да су припадници ове организације у прво време сарађивали са Бугарима који су такође желели независност, али су касније постали непријатељи", каже Јовичић и додаје да је након ослобођења од Турака било предвиђено прикључење Србији.

Бијела рука

Већина људи зна за постојање Црне руке, али да ли сте знали да је постојала и Бијела рука?

"Бела рука је била тајна официрска организација у Краљевини Србији, настала као супарничка група Црној руци. Основао ју је генерал Петар Живковић који је касније, током шестојануарске диктатуре, био председник Владе. Чланови ове групе су блиско сарађивали са престолонаследником, а касније и са краљем Александром Карађорђевићем чија су сва дела одобравали и пружали му подршку у борби против радикалске владе Николе Пашића", објашњава историчар Јовичић.

Сматра се да је овај неформални круг официра основан 1912. године, надживјели су Црну руку која је званично нестала на Солунском фронту 1917. године и наставили да постоје све до послије Другог свјетског рата и промјене власти у Југославији.

Друштво Свети Сава

За разлику од већине поменутих друштава и организација којима је атентат био главни метод рада, друштво Свети Сава се прије окретало просвјети и образовању становништва које није живјело на простору Србије.

Организатор Друштва Светог Саве био је Светомир Николајевић, угледни професор опште историје и књижевности на Великој школи и велики познавалац прошлости балканских народа. Главни задаци Друштва били су усмјерени ка Старој Србији и Македонији. Највећи успјех друштво је имало док су књижевници Бранислав Нушић и Милан Ракић били конзули у Битољу.

"Чланови 'Светог Саве' су примењивали другачије методе од осталих друштава оног времена - слали су учитеље у села у којима је било Срба и отварали школе како би се деца учила нашој култури и језику, како би расла са свешћу да су Срби", истиче Јовичић и додаје да су се у неким случајевима овакви методи показали много ефикаснији од атентата и политичких убистава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.