Супруга генија или непризнати геније?

Милева Марић Ајнштајн, рођена у Тителу, била је једина жена примљена на Државну политехничку школу у Цириху, и тек пета која је добила прилику да се образује у тој академској установи.

Била је друга жена која је завршила цијеле студије на Одсјеку за математику и физику.

О значају Милеве Марић у развоју науке, а нарочито Ајнштајнових идеја и теорија и данас се много полемише.

Док једни тврде да му је активно помагала у истраживањима, и рјешавала сложене математичке проблеме, други истичу да њено активно ангажовање у Ајнштајновим достигнућима не може да се докаже.

Милева је са млађом сестром Зорком и братом Милошем одрастала у бројним градовима. Уписала је Женску гимназију у Новом Саду а онда је прешла у Гимназију у Сремској Митровици. Била је једна од најталентованијих ученица када је ријеч о физици и математици.

Положила је матурски испит и уписала медицину на Универзитету у Цириху. Након једног семестра прешла је на студије математике и физике на Државној политехничкој школи. Стекла је право да предаје физику и математику у средњим школама, отприлике у исто вријеме када и Ајнштајн.

Скоро четири године млађи Алберт и Милева упознали су се на факултету, а дружили су се у интернату гдје је она живјела. Свирала је клавир, а Алберт виолину. Међу њима се из пријатељства родила љубав.

Многи стручњаци у области физике, као и историчари, тврде да је она имала велики утицај на Ајнштајнова истраживања и открића, па самим тим и велика достигнућа.

Њихов први син Ханс Алберт једном приликом је изјавио да је његова мајка када се удала за Ајнштајна одустала од науке. До конкретног закључка да ли је Милева Марић учествовала у Албертовим истраживањима поједини историчари долазе на основу писама које су једно другом слали.

Из тих писама може се видјети да су они научне радове писали заједно, те да им је план био да створе и промовишу генијалног научника који ће обезбиједити егзистенцију за породицу. Доказ за ову тврдњу постоји у писмима које је Ајнштајн слао Милеви.

У њима се могу прочитати бројне и њежне изјаве љубави, али и математички задаци чија је рјешења тражио управо од ње. С друге стране, Милевина писма су малобројна и некомплетна и један шири круг историчара сматра да су чак и цензурисана.

Наиме, они тврде да су из њих избачени математички прорачуни и научне инструкције које је давала свом супругу. Разлог за такав вид сарадње многи проналазе у самом концепту времена и околностима у којима су живјели.

У тадашње вријеме било је веома ријетко, па чак и забрањено женама да учествују у научним истраживањима. Тек њих неколико десетина успјело је да стекне право да се школује на престижним универзитетима и да развијају своје таленте.

У прилог овим тврдњама иду и чињенице да је Милева Марић током школовања на Универзитету у Хајделбергу проучавала фотоелектрични ефекат, а након тога и четвородимензионалну геометрију која је математичка база теорије релативитета.

Оно због чега Ајнштајна данас сматрамо генијем јесу управо закључци о овим научним темама. Нобелову награду за физику добио је за објашњење фотоелектричног ефекта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.