Стјепан Томашевић отказао данак турском султану

Срна
Стјепан Томашевић отказао данак турском султану

БИЈЕЉИНА - Посљедњи српски краљ Босне Стјепан Томашевић отказао је 9. јуна 1462. године, уздајући се у помоћ хришћанске коалиције коју је организовао папа Пије Други, данак турском султану Мехмеду Другом и признао врховну власт угарског краља Матије Првог Корвина.

ПОСЉЕДЊИ КРАЉ БОСНЕ И ДЕСПОТ СРБИЈЕ

Стјепан Томашевић, којем су Турци одрубили главу 25. маја 1463. године, био је, према званичним титулама, посљедњи краљ Босне и посљедњи деспот Србије.

Његова владавина у обје земље прекинута је османским освајањем, а његово погубљење сматра се уништењем босанске државе и тренутком пада Босне под османску власт. Пошто је изостала помоћ западних хришћанских земаља, Босна је била неприпремљена за одбрану кад су је 1463. године напали Турци, који су заробили и погубили краља Стјепана и многе Феудалце.

Тако је, након Србије, покорена и Босна, српска хришћанска средњовјековна држава.

СИН СТЈЕПАНА ТОМАША И КРСТЈАНКЕ ВОЈАЧЕ

Стјепан је био син краља Стјепана Томаша и крстјанке (жена ниског рода) Војаче. Након што је Стјепан Томаш проглашен краљем Босне, Војача није сматрана подобном за титулу босанске краљице, па је Стјепан Томаш стога тражио жену вишег рода.

Како је Војачи већ био обећао брак, што се у Католичкој цркви, којој је Стјепан Томаш припадао, сматрало предбрачним уговором, папа Еуген Четврти морао је да разријеши то обећање.

Стјепан Томаш је затим оженио Катарину Косачу, кћерку херцега Стјепана Косаче, која је тим браком постала босанска краљица и маћеха посљедњег босанског краља Стјепана Томашевића.

Након смрти Стјепана Томаша 10. јула 1461. године, његов син Стјепан Томашевић дошао је на власт у Босни.

ОЖЕЊЕН ЈЕЛЕНОМ, КЋЕРКОМ СРПСКОГ ДЕСПОТА ЛАЗАРА

Он је 1. априла 1459. године оженио Јелену Бранковић, дванаестогодишњу кћерку српског деспота Лазара и византијске принцезе Јелене, која је, након мужеве смрти, остала владар Србије.

Тим браком босански краљ Стјепан Томашевић добио је право на српску деспотовину.

Свјестан опасности која му је пријетила, Томашевић је већ 1461. године у посланици папи предвидио турску најезду великих размјера и замолио га за помоћ.

Стјепан Томашевић је признавао превласт угарско-хрватског краља Матије Корвина, надајући се обећаној помоћи. Зато је 3. јуна 1462. године отказао султану плаћање данка.

Почетком 1463. године обратио се Млецима, упозоравајући их да Османлије смјерају тог љета да заузму сву Босну, а да ће након тога запријетити и млетачким посједима у Далмацији.

ПОГУБЉЕН НА ПРЕВАРУ

Велика османлијска војска под вођством Мехмеда Другог окупила се у прољеће 1463. године у Адријанопољу (Једрену) и кренула на Босну. Краљ је отишао из краљевског града

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана