Шта је Хитлер планирао када освоји Москву?

Russia Beyond је истражила какве је пројекте нацистички вођа ковао против свог смртног непријатеља - Совјетског Савеза.

Хитлер је намјеравао претворити Совјетски Савез у низ Рајхових комесаријата чим би побиједио Црвену армију. Москва би завршила унутар већ крштене Реицхскоммиссариат Москоњиен. Зегфрид Каше, њемачки амбасадор при сателитској држави Хрватској, именован је 16. јула1941. године за будућег Reichkommissara, правог поткраља за подручја која би обухватала сјеверну и централну Русију све до Урала. Каше је до краја рата чекао тренутак у којем би њемачки тенкови ушли у Кремљ, што се никада није догодило. Погубљен је 7. јуна 1947. године након што је у Југославији осуђен за ратне злочине.

Хитлер је 16. јула 1941. изнио своје личне жеље по питању подјеле источних територија које је стекла Њемачка. С Крима би, заједно с великим залеђем на сјеверу који је покривао већи дио јужне Украјине, били "деложирани" сви становници. Поред тога, балтичке државе, "колонија Волге" и округ Баку (као војна концесија) би такође припали Реицху. Унутар Reichkommisseriata Moskowien  би постојао још низ мањих generalreichkommissara. Именоване су особе које би биле задужене за управљање овим територијима. 

Волф-Хајнрих Граф вон Хелдорф, генерал СС-а, шеф берлинске полиције који је постао богат због изнуђивања Јевреја средином тридесетих година, био је задужен за поробљавање и протјеривање становника Јарославља.

Нацисти су претпостављали да Совјетски Савез не би био у потпуности поражен војним средствима, чак и након освајања главног града и великих градова, па су планирали створити "границу" на тзв. "А-А линији" (Архангелск и Астрахан). Постизање Хитлерових подјела на тим позицијама би значило да би највећа земља на свијету изгубила 86 одсто нафтних ресурса. Њемачки тенкисти би могли само зауставити своја возила и изаћи и попушити цигарету. Како би се укинуо производни капацитет СССР-а, започела би стратешка кампања за бомбардовање са авионима дизајнираним за то.

Хитлер је 20. априла 1943. године, на свој рођендан,  показао архитекту Алберту Шперу дизајн који је лично нацртао за изградњу бункера с капацитетом за шест особа, опремљеног митраљезима, противтенковским оружјем и бацачима пламена. Диктатор је коментрисао да би на новој граници с остатком Русије требало изградити стотине сличних утврда.

Када су Нијемци кренули с Операцијом Тајфун према Москви, Хитлер је одлучио да ће Москва, Лењинград (данашњи Санкт-Петербург) и Кијев бити разорени, а њихова четири милиона становника истријебљено како би се спријечило настанак било каквог отпора. Москва би била потопљена након отварања бране канала Москва-Волга. Је ли Хитлер планирао то учинити без претходне евакуације становништва? Врло вјероватно.

За уништење Москве је током операције Тајфун задужен био Ото Скорзени, "најопаснији човјек у Европи", специјалиста за посебне операције који ће 1943. ослободити Муссолинија из заточеништва на планини Гран Сасо. Он је требао поставити динамите на кључна мјеста.

У разговору одржаном 2. новембра 1942. с данским министром вањских послова Скавениусом министар вањских послова Рибентроп је рекао како ће се азијски дио Русије након освајања европског дијела СССР-а на крају претворити у низ "безазлених сељачких република".

У будућности су освојене територије требали колонизовати њемачки досељеници или локалне  мањине. С друге је стране Хитлер наредио да се у будућности не допусти (нити од стране његових насљедника у будућности) стварање икакве руске државе источно од линије А-А. 16. септембра 1941. Хитлер је споменуо Оту Абеву, њемачком амбасадору у Паризу, да ће сва територија источно од Урала постати "њемачка Индија".

Срећом, ништа се од наведеног није догодило. Хитлеров ратни строј није био успјешан у својој борби против Славена које је он толико презирао, сматрајући их "подљудима". Побједа Црвене армије зауставила је мегаломанске експанзионистичке планове нацистичког вође, за које се чинило да не познају границе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.